Наполеон I Бонапарта — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
 
[[Наполеонова инвазија на Русију|Наполеонова инвазија Русије]] започела је [[24. јун]]а [[1812]]. године. Наполеон је покушао да добије што већу подршку Пољака за рат, па је рат назвао „Други пољски рат“. Пољски патриоти су настојали да руски део подељене Пољске буде укључен у [[Варшавско војводство]], па да се створи нова краљевина Пољска. Идеју о краљевини Пољској Наполеон никако није подржавао јер се бојао да би то увукло Аустрију и Пруску у рат против Француске. Наполеон је одбио и да ослободи руске кметове, јер се бојао да би то подстакло јаку конзервативну реакцију у позадини.
 
[[Датотека:Napoleons retreat from moscow.jpg|десно|мини|300п|''Наполеон се повлачи из Москве'', насликао Адолф Нотерн у 19. веку]]
 
 
Постојале су тврдње да је „[[генерал зима]]“ био главни фактор тога рата. Једна америчка студија је показала да је зима била најјачи фактор тек кад се Наполеон почео повлачити. Наполеонова војска је у првих осам недеља инвазије била преполовљена, а да није било још ни зиме, а ни одлучне битке. То преполовљење Велике армије је уследило због болести, снабдевања, дезертирања и жртава у великом броју мањих инцидената. Једини велики сукоб је била [[бородинска битка|битка код Бородина]] [[7. септембар|7. септембра]] 1812. године. Наполеон није могао да скупи више од 135.000 војника за ту битку, у којој је имао 30.000 жртава. Остварио је [[Пирова победа|Пирову победу]] дубоко у непријатељској територији. Заузео је [[Москва|Москву]], а повлачење из Русије је започео [[19. октобар|19. октобра]], пре првих јаких мразева и пре првог снега, који је пао [[5. новембар|5. новембра]].
 
[[Датотека:Napoleon i Poniatowski Lipsk.jpg|мини|десно|250п|Наполеон и Јожеф Поњатовски у бици код Лајпцига]]
[[Барклај де Толи]] је био критикован због сталног повлачења, па га је заменио [[Михаил Кутузов|Кутузов]]. Кутузов је Наполеону понудио [[бородинска битка|битку код Бородина]] пре Москве 7. септембра. Губици су били велики на обе стране, али руски губици су били нешто већи. Наполеон је сматрао да ће то бити одлучујућа битка рата. Ипак то није било тако, јер су Руси наставили са повлачењима, чувајући преостали део војске. Руси су оставили празну Москву, коју су спалили пре напуштања. Наполеон је ушао у празну Москву. Пре се Наполеон надао да ће пад Москве значити крај рата и да ће руски цар молити за мир. То се није десило, а за месец дана Наполеон је напустио Москву и почео повлачење, бојећи се губитка контроле у Француској. Французи су имали велике губитке током повлачења. Од Велике армије од 650.000 војника реку Березину је у новембру 1812. прешло само 40.000 војника. У целом походу Французи су имали веће губитке од руске војске.
{{Посебан чланак|Рат шесте коалиције}}
Током зиме 1812—1813. владало је затишје, а Руси и Французи су се опорављали од огромних губитака. Мала руска војска је нападала Французе у Пољској, па се 30.000 Француза повукло у немачке државе. Број француских војника у Немачкој достигао је 130.000. Наполеон је наставио да довлачи појачања, а циљ му је био да има 400.000 француских војника и четврт милиона војника немачких савезника. [[Пруско краљевство|Пруска]] се осетила охрабрена Наполеоновим поразом у Русији, па се придружила коалицији у којој су били Русија, Велика Британија, Шпанија и Португал. Наполеон је преузео заповедништво над снагама у Немачкој и победио је у неколико битака снаге шесте коалиције. Наполеон је посебно велику победу остварио у [[битка код Дрездена|бици код Дрездена]] [[26. август]]—[[27. август]] [[1813]]. године. У тој бици су губици Француза били 30.000 жртава, а снаге шесте коалиције су имале готово 100.000 жртава.
 
[[Датотека:Meissonier - 1814, Campagne de France.jpg|лево|300п|мини|Наполеон ратује у северној Француској 1814, рад Жан Луја Меисонијеа]]
 
Иако је Наполеон побеђивао на почетку, снаге коалиције су имале велики број војника на располагању, а посебно кад су се [[Шведска]] и [[Аустрија]] прикључиле [[рат шесте коалиције|шестој коалицији]]. Осим тога, војске неких немачких државица нису биле поуздан Наполеонов савезник. Знали су променити страну усред битке. Наполеон се у [[битка код Лајпцига|бици код Лајпцига]] [[16. октобар]]—[[19. октобар]] 1813. суочио са двоструко већом непријатељском војском, и ту је доживео пораз. Била је то највећа битка Наполеонових ратова, а обе стране су имале укупно губитака од преко 120.000 жртава.
 
После тога се Наполеон повукао у Француску, а његова војска је била још мања. Имао је мање од 100.000 војника против пола милиона војника коалиције. Французи су били опкољени и са много мањом војском. Могли су само да одлажу предстојећи известан пораз.
 
[[Датотека:Abdication napoleon02.jpg|мини|д|180п|Абдикација]]
 
 
Париз је био заузет [[31. март]]а [[1814]]. На инсистирање својих маршала Наполеон је абдицирао [[6. април]]а 1814. у корист свога сина. Савезници су са друге стране захтевали безусловну предају, па је Наполеон поново абдицирао 11. априла, али овај пут безусловно. По [[Споразум из Фонтенблоа|Споразуму из Фонтенблоа]] победници су га изгнали на острво [[Елба (острво)|Елбу]], које се налазило 20 -{km}- од италијанске обале. У Француској су ројалисти преузели власт и вратили на престо краља [[Луј XVIII|Луја XVIII]]. Наполеон је био одвојен од жене и сина, који су били под аустријском контролом. Осим тога нису му додељивали новце обећане по споразуму из Фонтенблоа, а чуо је и гласине да га намеравају прогнати на удаљено острво на Атлантику. Због тога је Наполеон [[26. фебруар]]а [[1815]]. побегао са Елбе. Стигао је на копно [[1. март]]а 1815. године.
 
[[Датотека:Sadler,_Battle_of_Waterloo.jpg|300п|мини|Битка код Ватерлоа]]
Луј XVIII је послао 5. пук под командом [[Мишел Неј|Мишела Неја]], који је био Наполеонов маршал. Тај пук је пресрео Наполеона [[7. март]]а 1815. године. Наполеон се сам приближио пуку, сишао је са коња и рекао војницима: „Војници Пете, ви ме познајете. Ако би било ко пуцао на свога цара, може то сада и да учини“. Након краткога затишја војници су узвикнули „Живео цар“ и са Наполеоном су кренули на Париз. Стигао је [[20. март]]а 1815. године и брзо је прикупио војску од 140.000 војника и 200.000 добровољаца и владао је сто дана у периоду званом Наполеонових сто дана.
1.572.075

измена