Википедија

Минхен — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Поправљене везе: Вителсбах → Династија Вителсбах
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 32:
 
'''Минхен''' ({{јез-бав|Minga}}, {{јез-нем|München}}) је главни град [[Немачка|немачке]] покрајине [[Баварска|Баварске]].
 
Након [[Берлин]]а и [[Хамбург]]а, Минхен је трећи по величини град [[Немачка|Немачке]].
 
Простире се на 310,46 -{km²}-, и има 1.273.186 (31.12.2004) становника.
 
Линија 116 ⟶ 118:
 
Најстарија црква у Минхену потиче из овог периода, Црква светог Петра, међутим од старог изгледа цркве су остали само темељи док је остали део урађен у барокном стилу.
 
Након више година стагнирања крајем почетком [[15. век]]а почиње архитектонски и уметнички успон Минхена. Архитекта Јоерг фон Халсбах почиње радове на Фрауенкирхе (женска црква) [[1468]]. а завршава [[1488]]. када Фрауенкирхе постаје црква са највећом халом у Немачкој. Фрауенкирхе данас представља заштитни знак Минхена са своја два 99 -{m}- висока звоника, која су додата [[1525]]. и 109 -{m}- дугачком халом. Радови на старој градској скупштини су почели у истом периоду од истог архитекте, а завршени су [[1480]]. године. Већи део старе градске скупштине су уништене у пожару тако да се данас види само реконструкција која је завршена [[1977]]. За време конфликта између Католичке цркве и Реформиста [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]], војвода [[Вилхелм V]] је стао на страну Католичке цркве и постао центар контрареформе. Језуити, који су тада дошли у град, обележили су и архитетктуру тог времена и уз помоћ Вилхелмовог наследника [[Максимилијан I, изборник Баварске|Максимилијана]] гради се антикварница Резиденције (1569—1571) која представља најзначајнији споменик ренесансе северно од Алпа. Цела резиденција породице [[Династија Вителсбах|Вителсбах]] завршена је тек [[1610]]. и данас је једна од најлепших грађевина у Минхену.
 
После опште пропасти Немачког царства за време [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] и заузимања Минхена од стране [[Густаф II Адолф Шведски|Густава Адолфа]] краља [[Шведска|Шведске]], крајем [[17. век]]а архитекте опет имају пуне руке посла. Италијанске архитекте Барели и Цукали граде Театинер цркву (1663—1688.) која је истовремено служила као резиденција са 70 -{m}- високим звоницима. Између Театинер цркве и Резиденциград јеи се четврт у француском стилу са бројним палатама које дан данас красе овај део Минхена. [[Дворац Нимфенбург]] представља ремек-дело овог периода. Градња је почела [[1664]]. године а завршена тек [[1820]]. Налази се изван центра Минхена и заправо је поклон [[Фердинанд Марија, изборник Баварске|Фердинанда Марије]] својој жени [[Аделаида од Савоје|АделаидeАделаиде од Савоје]] у част рођења сина [[Максимилијан II Емануел|Максимилијана Емануела]]. Прави назив овог здања је Кастело деле Нифе. [[1745]]. завршено је позориште Кувиље које представља почетак [[рококо]]а у Немачкој. Већ тада је Минхен представљао један од највећих градова у Немачкој а [[1780]]. броји 35.000 становника. Значајан утицај на даљи развој града било је рушење градских зидина [[1791]], чиме се Минхен шири на околна места. Већ тада Карлстор добија свој други назив Штахус. Порекло овог имена није разјашњено али се претпоставља да су две приче кумовале називу: власник једне кафане у близини Карлстора се звао Еустахије или да је постојала кафана код Штахелгартена што у преводу значи код самострела-Штахел. 1791. почињу и радови на енглеском парку у центру града. Овај јавни парк представља један од највећих своје врсту на целом свету (5 -{km}- × 1 -{km}-), у склопу ког се налази [[Кинеска Кула]] и [[Моноптерос]].
 
Највећи утицај на архитектуру града без сумње је оставио [[Лудвиг Аугуст од Вителсбаха|Лудвиг I]] који је проширио град и изградио монументалне грађевине на улици под његовим именом, под вођством архитекте Леа фон Кленцеа:
Линија 127 ⟶ 130:
# Стара Пинакотека 1826—1836. највећи музеј са укупном дужином од 137 -{m}-
Лео фон Келнце такође гради Краљевски трг са Глиптотеком (1816—1830.) и Пропилејима (1846—1862.) и Национално позориште (1811—1818.) са 2100 седишта.
 
Архитекта [[Фридрих фон Гертнер]] гради такође на Лудвиговој улици следеће зграде:
Линија 136 ⟶ 139:
# Војничка Хала 1841—1844. са спомеником богу [[Одеон]]у
 
Један од највећих архитектонских подухвата тог доба представља изградња Максимилијанове улице (1853—1865.) са хотелом Четири годишња доба, Скупштином Доње Баварске и Максимилијанеумом који представља скупштину [[Баварска|Баварске]] и реплику [[Партенон]]а у [[Атина|Атини]].
 
Крајем 19. и почетком 20. века граде се једне од највећих и најлепших зграда у Минхену.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Минхен”