Лиценца — разлика између измена

За многе професије и делатности је потребно добити лиценцу (дозволу) за обаљање исте. Неколико примера су:

Уколико лекар стиче права односно испуњава услове за издавање Лиценце на основу Закона о здравственој заштити <ref name="Закон о здравственој заштити">[http://www.lkjs.rs/pdf/zakoni/ZAKON%20O%20ZDRAVSTVENOJ%20ZASTITI%2099-2010.pdf Закон о здравственој заштити] </ref> и Правилника о упису и вођењу Именика чланова Лекарске коморе Србије ,<ref name="Правилник">[http://www.lkjs.rs/pdf/pravilnici/Pravilnik%20o%20blizim%20uslovima%20za%20izdavanje%20%20obnavljanje%20ili%20o_.pdf Правилник о упису и вођењу Именика чланова Лекарске коморе Србије], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>, директор Коморе на основу коначног решења регионалне коморе о упису у Именик Коморе и о постојању услова за издавање лиценце, доноси решење о издавању лиценце. Лиценца се издаје за период од 7 година, а обнавља се према Правилнику о издавању, продужавању и одузимању лиценци и Закону о здравственој заштити.

: {{Цитат|text=„Морамо данас да се изборимо да у адвокатуру не могу да се уписују они људи који су се огрешили о своју професију, морамо да водимо рачуна о томе да сви адвокати имају лиценцу. Недопустиво је да човек који је јуче уписан у регистар адвоката већ сутрадан брани пред Врховним судом и то за дела за која је запрећена казна и до 40 година затвора. Неопходно је да организујемо секцију младих адвоката, Удружење адвокатских приправника, морамо да организујемо обавезну едукацију која се неће спроводити ад хоц већ у оквиру адвокатске школе коју ће Адвокатска комора основати. Професори у тој школи биће професори универзитета али и најистакнутији адвокати и судије. То морамо да урадимо због подизања компетентности адвокатуре и заштите јавног интереса." - ”|sign=Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије - 2009. године - |source=[httphttps://www.naslovi.net/2009-06-28/borba/mnogi-advokati-postali-su-politicki-podanici-koji-rade-protiv-ugleda-sopstvene-profesije/1215787 naslovi.net - Многи адвокати постали су политички поданици који раде против угледа сопствене професије]

Као и у многим развијенијим земљама, и у Србији је за неке послове пејзажне архитектуре неопходно поседовање лиценце. Пејзажни архитекти у Србији имају право на лиценце одговорног планера, одговорног урбанисте, одговорног пројектанта и одговорног извођача радова. У дефинисању услова за лиценце значајну улогу може имати професионално удружење. Питање лиценци у Србији је регулисано Законом о планирању и грађењу.<ref name="Закон о планирању и грађењу">[http://malizvornik.org/dokumenta/zakoni/Zakon_o_plan_i_izgr.pdf Закон о планирању и грађењу], Приступљено 11. 4. 2013.</ref> Овим Законом је предвиђено постојање Инжењерске коморе која окупља инжењере разних струка који испуне услове за добијање лиценци.

Израз ''Intellectual property'' први пут се спомиње у сачуваној пресуди Окружног суда америчке савезне државе Масачусетс из 1845. године. Пресуда се сматра првим писаним извором, који садржи термин интелектуалне својине. У правној теорији и литератури Француске, годину дана касније, односно 1846. године израз ''propriété intellectuelle'', први пут је употребио Алфред Нион у свом делу '''''Droits civils des auteurs, artistes et inventeurs''''' (Грађанска права аутора, уметника и проналазача), што представља индицију да је овај израз био у употреби и раније.

Израз „интелектуална својина“ је дефинисан седамдесетих година прошлог века, од тренутка ступања на снагу Конвенције о установљењу [[Светска организација за интелектуалну својину|Светске организације за интелектуалну својину]]. У члану два те конвенције дата је дефиниција интелектуалне својине:

Масовно дистрибуирани софтвер користе појединци на пресоналним рачунарима под лиценцом од стране издавача тог софтвера. Оваква лиценца је углавном прикључена широј лиценци [[Ugovor o licenci|ЕУЛА]] (end-user licence agreement)]]. Лиценца је повезана са јединственим кодом који одобрава кориснику приступ предметном софтверу.

Осим ових лиценци, постоје и лиценце за слободни софтвер од којих је најпознатија лиценца [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|ГНУ ГПЛ (GNU General Public Licence)]] коју користи језгро Линукса. То је јака копилефт лиценца што значи да се захтева да изведена дела буду доступна под истим условима као и оригинални софтвер. За разлику од ГПЛ лиценце постоје попустљиве лиценце за слободни софтвер чији је представник БСД (Беркелеy Софтњаре Дистрибутион) лиценца која дозвољава комерцијалну употребу софтвера издатог под њом и чак дозвољава издавање власничког софтвера који је заснован софтверу издатом под БСД лиценцом.

Лиценца за емитовање је лиценца којом се дозвољава коришћење дела радио-фреквентног спектра у одређеном географском подручју, у сврху емитовања сигнала. Иако се лиценца издаје понуђачима, куповина лиценце не подразумева власништво над тим делом спектра. Лиценцирање изводи владина агенција или у случају Србије, Републичка радиодифузна агенција.<ref>{{Cite web|url=http://www.rra.org.rs|title=Републичка радиодифузна агенција|last=|first=|date=|website=|publisher=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=9. 2. 2018}}</ref> За емитовање програма путем земаљског, кабловског или сателитског преноса, Агенција издаје дозволу по поступку и према критеријумима утврђеним Законом о радиодифузији.<ref name="Закон о радиодифузији">[http://www.rra.org.rs/files/1272621848Zakon%20o%20radiodifuziji.pdf Закон о радиодифузији], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>

Лиценцирање музике обезбеђује да аутори музичких дела буду плаћени за свој рад. Купац снимљене музике поседује медијум на коме се музика налази, али не и саму музику. Такође, купац има ограничена права на коришћење и репродукцију музике. Радио-станице плаћају права на емитовање музике агенцијама као што је СОКОЈ.<ref>{{Cite web|url=http://www.sokoj.rs|title=СОКОЈ, званични веб сајт|last=|first=|date=|website=|publisher=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=9. 2. 2018}}</ref>