Међународно приватно право — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 8:
Разликују се општа надлежност, која може увек бити примењена и посебна, која постоји само ако се стекну неке додатне околности. Правило опште надлежности, на пример, је правило да туженик може бити тужен у држави чији је држављанин. Правило посебне надлежности је, на пример, правило да се може тужити у држави где је настао штетни догађај.
 
У [[Европска унија|Европској унији]] правила о међународној надлежности су регулисана у грађанским споровима су решена у [[Брисел]]ској регулативи о признању и извршењу судских одлука из [[2001|2001.]]. (претходно Бриселска конвенција из [[1968|1968.]].) Основна надлежност тамо постоји ако туженик има пребивалиште у некој земљи чланици (члан 2). Посебна надлежност је решена у члану 5. који говори, између осталог, о уговорима и о штетним догађајима.
 
== Колизионе норме ==
Ред 14:
Странке у великом броју случајева имају могућност да саме одлуче о томе (аутономија воље) али ако оне то не учине, закон о МПП-у одређује које се право примењује. То је најчешће право са којим се спор најуже везан.
 
Закони одређују право које се примењује на уговор у одсуству договора странака. Тако [[Рим]]ска конвенција из [[1980|1980.]]. године, која важи у земљама чланицама ЕУ, каже да је то право државе где роба има бити испоручена.
 
== Норме обавезне примене и јавни поредак ==