Павел Јозеф Шафарик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 27:
Године [[1848]]. је узео учешће на скупу чешких и немачких писаца и славенском скупу и у то време је постао посланик земаљског скупа.
Павел Јосеф Шафарик имао је исте погледе на српски језик као и [[Вук Стефановић Караџић]]. Иако није писао српским језиком и није био [[Срби]]н, у великој мери је утицао на филологију српског језика у [[19. век]]у. И Шафарик и Вук су имали исте погледе на корпус српског језика и литературе. Име Шафарика треба да буде убележено као име пријатеља српског језика, писца прве историје српског језика и једног од најзначајнијих српских библиографа свих времена.<ref name="ВС"
За Србе је врло важно дело Шафарика; Српска читанка "Serbische Lesekörner" где је први пут дат правилан поглед на порекло српског језика и покушај његове кратке историје.<ref name="ЕН"
Покушао је да оснује нову грану археологије - словенску археологију. Био је уздржан у борби за за самостални словачки језик, али се залагао да постане посредник између словачке и чешке стране. Сахрањен је на евангелистичком гробљу у Карлину [[1900]]. године су његови погребни остаци пренешени на Олшанско гробље. Његов син је био [[Војтех Шафарик]].
Ред 59:
Нови директор је оставио на [[Срби|Србе]] јако добре утиске.<ref name="ШК " /> Осим њега сви професори су били Срби. На функцији директора био је пуних пет година.<ref name="ШК " /> Као директор имао је јако амбициозне планове. Шафарикова концепција се састојала у стварању гимназије по [[Грчка|грчким]] узорима. Одмах по доласку на дужност направио је мање измене у програму и увео и проширио предмете у вези са цртањем и сликањем. Позитивно је било и скупљање књига за будућу библиотеку. Приликом инаугурације рекао је да ће сам да предаје математику (алгебру и геометрију), физику, логику, реторику, поезију, стилистику. Предавао је латински, немачки а касније, по ступању на снагу мађаризаторских закона, и мађарски језик као наставни језик.
За време прве две године је становао код богатог грађанина Сервицког. [[1821]]. године је замољен од стране Тоше Стратимировића (1778—1832), синовца српског патријарха [[Стефан Стратимировић|Стефана Стратимировића]] велепоседника из породице Стратимировића из [[Кулпин]]а који је подупирао словачку културу да прузме бригу о образовању његовог сина Милоша. У породици Стратимировић била је традиција да се за образовање и васпитање својих синова у породици узимају приватни учитељи из редова образованих људи - углавним Словака. У знак захвалности добио је на служење део куће у [[Нови Сад|Новом Саду]] где је становао а за храну се бринула служавка коју су му плаћали. Шафарик је Милоша васпитавао у Новом Саду али је посећивао и имање Стратимировићевих у [[Кулпин]]у и ту радио на својим литерарним делима.<ref name="ВС"
Дана [[17. јун]]а [[1822]]. године се П. Ј. Шафарик оженио 19 годишњом Јулијом Амброзијовом која је била из ситнијег словачког племства. Родила се у Великој Кикинди [[19. новембар|19. новембра]] [[1803]]. године а њен отац и мати су били пореклом из [[Словачка|Словачке]]. Како наводе његови животописци, његова супруга је била јако интелигентна и темпераментна а говорила је четири славенска језика; [[Чешки језик|чешки]], [[Словачки језик|словачки]], [[Српски језик|српски]] и [[Руски језик|руски]] и своме супругу је много помагала у његовом раду.
| |||