Идо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 27:
Почетни разлог за настанак овог језичког пројекта јесте жеља многих тадашњих есперантиста за „побољшање“ есперанта. Наиме, многи су мислили да недовољна „перфекција“ кочи светски напредак есперанта.
Језички пројект '''идо''' појављује се као резултат рада [[Делегације за избор међународног језика]]. Када је [[Комисија за предлог међународног језика]] (на челу које је стајао најзначајнији вођа есперантског покрета: [[Луис де Бофрон]]),предложила измене у есперанто-језику, популарноо назване '''Esperantido''' (потомак есперанта). Након појављивања пројекта '''идо''' настаје озбиљна [[шизма]] у међународном есперантском покрету. Нови језички пројект привукао је претежно лингвисте. Тада настаје изрека да је есперанто остао језик без вођа, док је идо постао језик без народа; што је донекле преувеличавање тадашњег стања: Према [[Енциклопедија есперанта|Енциклопедији есперанта]] прешло је у идо-табор око 20% есперантсског руководства и смо око 4% есперантиста.
Идисти су наставили да праве „побољшања“. Реформе су долазиле једна за другом, због чега је језик изгубио мноштво поборника. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] овај језик се стабилизује, али не успева да спречи тихи одлив присталица. Ипак, организовани Идо-покрет постоји још увек и он активно користи овај језик у међународној комуникацији.
Ред 82:
==повратниа спрега идо-есперанто==
Насупрот некадашњој оштрој полемици међу припадницима ове две језичке заједнице есперанто профитира од импулса које доноси са собом „идо-шизма“. Углавном у књижевној употреби језик се обогаћује значајним бројем '''[[синоним]]а''' којим се постепено елиминишу тешка морфемска грађења речи , чију
| |||