Поликрат — разлика између измена

'''Поликрат''' (Gk. {{јез-грч|Πολυκράτης}}), био је [[тиранин]] острва [[Самос]]а од око 538. -{g}-.године п. н. е. до 522 -{g}-. године п. н. е.

Самос је грчко острво у [[Егејско море|Егејском мору]], лоцирано уз саму обалу [[Мала Азија|Мале Азије]], близу античког града [[Милет]]а. Иако грчка државица, припадао је, као и други полиси у том делу Егејског мора, краљевству лидијског краља [[Крез]]а. Када је овај богати владар поражен и убијен 547. г.године п. н. е. од стране персијског краља [[Кир Велики|Кира Великог]], [[Лидија]] је припојена [[Ахемениди|Ахеменидској империји]]. Током [[Хера|Хериног]] фестивала 540. г.године п. н. е., три брата, Поликрат, Пантагност и [[Силосон]], извршили су државни преврат. Подржани од стране многих суграђана који су поседовали оружје, заузели су цитаделу у Самосу и преузели власт.

Врло брзо након преврата, Поликрат је убивши Пантагнота и прогнавши Силосона са острва (после братовљеве смрти вратио се на Самос уз персијску помоћ и владао њиме до 479. г.године п. н. е. када је након [[битка код Микале|битке код Микале]] острво ослобођено), приграбио целокупну власт за себе. Удружио се са [[Амазис II|Амазисом II]], египатским [[фараон]]ом, као и са тиранином [[Наксос]]а [[Лигдамис]]ом. Египатски фараон био је свестан да га копненим путем [[Синај]]ска пустиња брани и да [[Персија|Персијанци]] неће напасти долину [[Нил]]а све док он и његови савезници „владају таласима“ [[Медитеран]]а. Изградио је флоту, заузео [[Кипар]] и Поликрату, свом главном савезнику, дао велике количине новца да игради флоту од не мање од 100 бродова од по 50 веслача и по 10 стрелаца. Њихово савезништво коштало је Египат један [[талент]] дневно, што је износило 7-8 [[тона]] сребра годишње, за то време огромно богатсво. Поликрат је од тог новца почео да гради бродове и врло брзо је с флотом од 100 [[пентеконтера]] и армијом од 10001.000 стрелаца започео с пљачкањем острва Егејског мора и градова на јонској обали Мале Азије. Том приликом успео је да порази и зароби флоте [[Лезбос]]а и Милета. Освојио је и мало острво Ренеа, које је повезао са оближњим Делосом у знак захвалности богу [[Аполон]]у.

Вероватније је да је до распада савеза дошло услед Поликратовог новог савезништва са персијским краљем [[Камбиз II|Камбизом II]]. Није сасвим познато зашто, али се после смрти Кира Великог, оца Камбиза II, 530. г. п. н. е. Поликрат окренуо Персији. До тада је Поликрат поринуо флоту од 40 [[тријера]], поставши тако владарем можда и прве грчке државе која је поседовала флоту најмодернијег типа ратних бродова. На ратни позив новог персијског краља у поход против [[Египат|Египта]] Поликрат је послао своју моћну флоту. У посаде ових бродова уврстио је људе које је сматрао политички опасним и послао поруку Камбизу да „му их не враћа“. Међутим, прозревши Поликратову намеру да их се ослободи слањем у сигурну смрт, изгнаници су окренули бродове назад ка Самосу да би напали тиранина. Иако су поразили Поликрата на мору нису успели да заузму острво. Пребацили су се на грчко копно и склопили савез са [[Спарта|Спартом]] и [[Коринт|Коринтом]], који су потом извели напад на Самос. Међутим, после 40 дана неуспешне опсаде цитаделе и ове снаге су се повукле. Поликрат је наставио мирно да влада и да планира даље потезе.