Википедија

Романови — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена двострука преусмерења у Династија Романов.
→‎Поријекло: порекло а не поријекло
Ред 1:
#Преусмери [[{{Династија Романов]]|
|назив = Романов
|грб = Coat of arms Russian Empire Central Lob.svg
|држава = [[Руско царство]] <br /> [[Руска Империја]]
|владарска титула = [[цар]] <br /> [[император сверуски]]
|племићка титула = [[велики кнез]] <br /> [[кнез императорске крви]]
|први владар = [[Михаил I Фјодорович]]
|посљедњи владар = [[Николај II Александрович]]
|старјешина = [[Марија Владимировна]]
|владавина = (1613—1917)
|смјена = [[Фебруарска револуција]] ([[1917]])
|националност = [[Руси|руска]]
|вјера = [[Православље|православна]]
|званична страница = [http://www.imperialhouse.ru/ Руски императорски дом]
}}
'''Романов''' ({{Јез-рус|Романов}}) била је посљедња царска и императорска династија која је владала [[Историја Русије|Русијом]] од [[1613]]. до [[1917]]. године.
 
== Порекло ==
 
Први познати предак Романова и многих других племићких породица био је [[Анреј Кобила|Андреј Иванович Кобила]], бољар из времена московских кнезова [[Иван I|Ивана Даниловича Калите]] и [[Симеон Иванович|Симеона Ивановича]]. Сматра се да је Кобила пруског поријекла, син племића Гланда Камбиле (у православљу — Иван Камбила Дивонович) који је побјегао у [[Русија|Русију]] након инвазије [[Тевтонски ред|Тевтонског реда]] на [[Пруска (област)|Пруску]] крајем [[13. век|13. вијека]].
 
Андреј Кобила је имао пет синова: Семјона Жеребеца, Александра Јелку, Василија Ивантеја, Гаврила Гавшу и Фјодора Кошку. Они су родоначелници 17 руских племићких кућа.<ref>Кобыла, Андрей Иванович; Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, т. XVa (1895), с. 497</ref>
 
Андреј Кобила и његови синови су се прозвали Кобилини док су се Фјодор Андрејевич и његов син Иван прозвали Кошкини. Дјеца Захарија Ивановича Кошкина су постали Кошкини-Захарини, а унуци само Захарини. Од Јурија Захаријевича су кренули Захарини-Јурјеви, а од његовог брата Јакова — Захарини-Јаковљеви. Дјеца Романа Јурјевича Захарина су постали Захарини-Романови, а унуци само Романови. Први који је носио презиме „Романов“ био је Фјодор Никитич ([[патријарх московски Филарет]]) у част свога оца Никите Романовича и дједа Романа Јурјевича Захарина.<ref>Романовы; Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, т. XXVII (1899), с. 49—50</ref>
 
== Историја ==
=== Успон на власт ===
 
Успон Романових почиње удајом Анастасије Романовне Захарине-Јурјеве, кћерке Романа Јурјевича Захарина, за московског великог кнеза [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]. Након што је он проглашен за цара, Анастасија је постала прва руска царица. Захарини-Јурјеви су тако постали блиски царском двору.
 
Ивана Грозног је наслиједио његов трећи син [[Фјодор I Звонар|Фјодор]] који није имао потомство. Након Фјодорове смрти и гашења 700-годишње династије [[Рјуриковичи|Рјурикович]] Земски сабор је [[1598]]. за цара изабрао [[Борис Годунов|Бориса Годунова]], Фјодоровог шурака. Он је владао до изненадне смрти [[1605]]. када га је наслиједио син [[Фјодор II Борисович]] који је убрзо погубљен заједно са мајком.
 
За вријеме Бориса Годунова породица Романов се налазила у царевој немилости. Старјешина породице Фјодор Никитич Романов и његова жена Ксенија су присилно замонашени, син Михаил затворен у манастир, а остали Романови су прогнани у далеке области. Управо је Фјодор Романов важио као главни ривал Борису Годунову при избору за цара.
 
Положај Романова се драматично промијенио након пада Годунова. Будући да је Фјодор Романов био сродник Фјодора Звонара, посљедњег цара из [[Рјуриковичи|Рјуриковича]], претенденти на престо током [[Смутно вријеме|Смутног времена]] су га хтјели на својој страни. Цар [[Лажни Димитрије]] га је као монаха поставио за митрополита ростовског, а затим [[Лажни Димитрије II]] за патријарха. Смутно вријеме је окончано позивањем на царски престо 16-годишњег [[Михаил I Фјодорович|Михаила Романова]], сина Фјодора Романова, као најближег сродника Рјуриковича ([[1613]]). Тиме је отпочела 300-годишња владавина Романова.
 
=== Владавина ===
 
Цара [[Михаил I Фјодорович|Михаила Фјодоровича]] је наслиједио његов син јединац [[Алексеј I Михајлович|Алексеј]] са само 16 година, без живих родитеља. Током живота Алексеј је имао укупно 15 дјеце из два брака. Имао је шест синова, али здраствено стање неких од њих је било забрињавајуће. Цара Алексеја Михајловича је наслиједио његов 15-годишњи син [[Фјодор III Алексејевич|Фјодор]] који је био инвалид. Умро је без потомака и избио је спор око права на престо између породица Милославских и Наришкина. Први по насљеђивању је био [[Иван V Алексејевич]], али је био физички и ментално неспособан. Ипак је Бољарска дума у договору са патријархом именовала 10-годишњег [[Петар Велики|Петра I Алексејевича]] за цара заједно са мајком као регентом. Против тога се побунила Иванова породица на челу са његовом сестром Софијом Алексејевном. Она је стајала на челу побуне [[Стрелци|стрелаца]] и преузела је мјесто регента, а заједнички владари су постали Иван и Петар.
 
Цар [[Иван V Алексејевич]] је умро [[1696]], а као једини владар је остао његов полубрат [[Петар Велики|Петар I Алексејевич]]. Он је извршио значајне државне и црквене реформе и остао запамћен као „Петар Велики“. Феудално [[Руско царство]] је претворио у [[Руска Империја|Руску Империју]] узевши титулу [[Император сверуски|императора сверуског]]. Умјесто [[Москва|Москве]] нова престоница је постала новоизграђени [[Санкт Петербург]]. Владао је до своје смрти [[1725]]. када га је наслиједила његова жена [[Катарина I Алексејевна]]. Умрла је двије године касније. Престо је наслиједио Петров унук [[Петар II Алексејевич]], син погубљеног царевића Алексеја Петровича. Владао је само три године и његовом смрћу је дошао крај директној мушкој линији династије Романов.
 
Императора Петра Другог је наслиједила [[Ана I Ивановна]], кћерка полубрата Петра Великог, Ивана V Алексејевича. Она је пред смрт усвојила и за насљедника одредила свог једногодишњег рођака [[Иван VI Антонович|Ивана Антоновича]]. Ипак је [[Јелисавета I Петровна]], друга кћи Петра Великог, успјела да приграби власт и постане нова императорка. Њен насљедник је био [[Петар III Фјодорович]], син Ане Петровне, кћерке Петра Великог и Карла Фридриха, војводе од [[Шлезвиг-Холштајн]]а из рода Готорпа. Император Петар III је владао само 186 дана након чега је убијен у дворској завјери. На престо је дошла његова жена [[Катарина Велика|Катарина II Алексејевна]], рођена као Њемица Софија Августа Фредерика фон Анхалт-Цербст. Захваљујући њеној политици просвијећеног апсолутизма остала је запамћена као „Катарина Велика“.
 
Императорку Катарину Велику је наслиједио њен син [[Павле I Петрович]] који је постао и велики мајстор [[Малтешки витешки ред|Малтешког витешког реда]]. Свјестан избијања даљих сукоба око права на престо, император Павле је [[1797]]. издао ''Акт о престолонасљеђу'' ({{Јез-рус|Акт о престолонаследии}}) којим је законски и трајно уредио питање насљеђивања престола. Убијен је [[1801]]. у дворској завјери. На престо је дошао његов син [[Александар I Павлович]] који је спровео значајне [[Министарска реформа|државне реформе]]. За његово вријеме је била [[Наполеонова инвазија на Русију]] ([[1812]]) и одржан [[Бечки конгрес]]. Био је истовремено краљ [[Конгресна Пољска|Пољске]] и велики кнез [[Велика кнежевина Финска|Финске]], као и сви наредни императори. Није оставио мушких потомака и наслиједио га је његов млађи брат [[Николај I Павлович]] који се у унутрашњој политици руководио максимом „православље, самодржавље, народност“. Током његове владавине стварали су познати књижевници [[Александар Пушкин]], [[Николај Гогољ]], [[Иван Тургењев]]. Умро је током [[Кримски рат|Кримског рата]] ([[1855]]).
 
Императора Николаја Првог је наслиједио његов син [[Александар II Николајевич]] који је спровео тзв. велике реформе (укидање кметства, финансијску, школску, управну, судску и војну реформу). Убијен је у терористичком нападу [[1881]]. На престо је дошао његов син [[Александар III Александрович]] за чије вријеме [[Руска Империја]] није водила ниједан рат. Остао је запамћен као „Александар Миротворац“. Спровео је конзервативне контрареформе тј. ревизију либералних реформи његовог оца. Умро је [[1894]], а наслиједио га је његов син [[Николај II Александрович]]. За његово вријеме је избила [[Руска револуција 1905.|Руска револуција]] ([[1905]]), донесен је [[Основни државни закони Руске Империје|први руски устав]] ([[1906]]) и започет [[Први светски рат|Први свјетски рат]] ([[1914]]). Одрекао се престола у своје име и у име сина јединца [[Алексеј Николајевич|Алексеја Николајевича]] током [[Фебруарска револуција|Фебруарске револуције]] ([[1917]]). Његов брат [[Михаил Александрович]] није желио прихватити престо док год Уставотворна скупштина не одлучи о будућем облику владавине. Тиме је окончана руска монархија, а власт је преузела [[Привремена влада (Русија)|Привремена влада]] која је управљала земљом до бољшевичке [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]].
 
=== Убиство царске породице ===
{{Посебан чланак|Убиство царске породице}}
 
== Императорски дом ==
 
Први породични правилник за чланове Императорског дома ({{Јез-рус|Учреждение о Императорской Фамилии}}) донесен је [[5. април]]а [[1797]]. на дан крунисања императора [[Павле I Петрович|Павла Првог]], а исти дан је проглашен и ''Акт о престолонасљеђу'' ({{Јез-рус|Акт о престолонаследии}}). Оба прописа су имала уставну снагу. Кодификовањем [[Основни државни закони Руске Империје|Основних државних закона Руске Империје]] ([[1833]]) инкорпорирани су у законске одредбе. Породични правилник је значајно допуњен прогласом императора [[Александар I Павлович|Александра I Павловича]] ([[1820]]) тиме што је одређено да [[Морганатски брак|морганатски]] потомци чланова Императорског дома немају право на престо. Руско династичко право је примјењивало аустријски систем насљеђивања заснован на мушком првенству, а насљеђивање по женској линији је дозвољено само када се пресјече посљедња мушка линија.
 
Члановима Императорског дома су се признавала сва лица императорске крви која су проистицала из законитих и равнородних бракова за које је император дао одобрење.<ref>Члан 126. Основних државних закона Руске Империје (1906)</ref> Чланови нису користили презиме „Романов“ нити било које друго презиме. Имали су титулу, име и очество. Престолонасљедник је носио титулу насљедник, [[цесаревић]]<ref>Изузетно, император је могао и другим члановима Императорског дома дати титулу цесаревића (ово је правило важило све до 1886).</ref> и велики кнез („императорско височанство“), а његова супруга је била [[цесаревна]] и велика кнегиња. Дјеца и унуци, праунуци и чукунунуци императора по мушкој линији су носили титуле [[Велики кнез|великог кнеза]] или велике кнегињице („императорска височанства“), а дјеца чукунунука титуле [[Кнез императорске крви|кнеза императорске крви]] или кнегињице императорске крви („височанства“). Касније је великокнежевска титула ограничена само на дјецу и унуке императора по мушкој линији, а кнежевска титула на праунуке императора и њихову најстарију дјецу. Њихова млађа дјеца су такође били кнезови или кнегињице императорске крви, али са титулом „свјетлости“.<ref>Чланови 144—148. Основних државних закона Руске Империје (1906)</ref> Равнородне супруге династичких чланова су имале титулу велике кнегиње или кнегиње императорске крви.
 
Велики кнезови су на крштењу награђивани орденима Светог апостола Андреја Првозваног, Светог Александра Невског, Белог орла, Свете Ане I степена и Светог Станислава I степена. Велике кнегињице су добијале Орден Свете великомученице Екатерине. Истим орденима су награђивани кнезови и кнегињице императорске крви, али по пунољетству.
 
Императорка супруга је годишње добијала 200.000 рубаља из државне благајне, као и императорка удовица. Насљедник престола је добијао 100.000 рубаља, а његова супруга 50.000 рубаља. И остали чланови Императорског дома су финансирани од државе, најчешће до пунољетства или склапања брака. Цивилна листа је била конкретно одређена породичним правилником.<ref>Учреждение о Императорской Фамилии; Глава четвертая. О содержании Членов Императорского Дома</ref>
 
Руски императорски дом је био својеврсна институција чији су чланови могли бити позвани да наслиједе престо. Након [[Фебруарска револуција|Фебруарске револуције]] ([[1917]]) лишен је институционалног статуса у држави, али је наставио постојати у изгнанству као историјска институција са својим династичким правом. Од [[Романови након 1917.|Романова након 1917.]] само су потомци [[Кирил Владимирович|Кирила Владимировича]] ступали у равнородне бракове и данас се сматрају јединим члановима Императорског дома по одредбама [[Основни државни закони Руске Империје|Основних државних закона]]. Сви други морганатски потомци који користе презиме Романов немају право на престо.
 
== Види још ==
* [[Романови након 1917.]]
* [[Император сверуски]]
 
== Извори ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|House of Romanov}}
* [http://www.imperialhouse.ru/ Званична страница Руског императорског дома] {{ru}}
* [http://russianfamily.ru/yu/yurevi-romanovi.html Историја руских породица: Јурјеви-Романови] {{ru}}
* [http://gatchina3000.ru/literatura/sokolov_n_a/ Убиство царске породице] {{ru}}
* [http://zakharov.ru/index.php?option=com_books&task=book_details&book_id=153&Itemid=56 С. Скот. Романови. Биографија династије] {{ru}}
 
{{Руски цареви - династија Романов}}
 
[[Категорија:Династија Романов]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Романови”