Теорија информације — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 92:
Питање математичке истинитости није ствар провере у лабораторији, експеримента, или веровања у сопствена чула. Математичка истина се не може доказивати проверавањем у тзв. пракси, али опет, ствари у математици нису тако мрачне како то може изгледати. Треба само ићи полако. Једном приликом је речено да када идемо полако кроз доказ неке математичке теореме, идемо корацима у које нико нормалан неће посумњати, али када дођемо до коначног теорема доћи ћемо до тврђења у које нико нормалан неће лако поверовати.
Овде се бавимо питањем може ли се хартлијева дефиниција информације, заснована на целим бројевима (навели смо само примере за 8 и 16) могућности поопштити на све целе бројеве, и даље на све позитивне реалне бројеве? Чудно је да проверавамо нешто тако очигледно, али видећемо
: Фабрика производи 16 врста кошуља за чију израду користи 64 врсте дезена. Претпоставка је да је сваки модел произведен у истом броју комада. Колико бита има неодређеност једне кошуље?
Број свих модела које производи фабрика је 16х16=1024.
: (неодређеност) = <math>log_2 1024</math> = 10 бита.
== Спољашњи линкови ==
| |||