За Азијски рељеф је карактеристично велико пространство појединих рељефних целина. За разлику од европског рељефа, где се на релативно малим растојањима рељеф брзо мења, у Азији преовлађују знатно већа подручја сличног рељефа. Низијски предели су углавном у западном [[Сибир]]у, и [[Источна Азија|источној]] и [[Јужна Азија|јужној Азији]], и обухватају једну четвртину површине континента. Шестина површине Азије је на надморској висини од преко 2000 метара. Ово су углавном младе веначне планине, које су се издигле изнад старе масе Сибира на северу и [[Висораван Декан|Декана]] и [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] на југозападу. Ове планине се настављају на оне европске; у Малој Азији се деле на: „Северни лук“ који се пружа поред [[Црно море|Црног мора]], преко [[Кавкаске планине|Кавказа]] и [[Елбрус]]а према [[Памир]]у, и „Јужни лук“ – дуж јужног обода [[Мала Азија|Мале Азије]] и [[Иран]]а, скрећући у пакистанском Белуџистану према североистоку, ка Памиру. На источном ободу [[Хималаји|Хималаја]], највишег венца на свету, веначне планине скрећу ка југу и полако се снижавају и рачвају у индонежанском простору. Такође, на азијском континенту се налази највиши врх на Земљи, [[Монт Еверест]], висок 8848-{m}-.<ref name="а"/> Уз источну обалу Азије од источног Сибира, преко [[Сахалин]]а и [[Јапан]]а, иде други лук веначних планина који се на Тимору додирује са евро-азијским системом.системоm .Северни руб [[Тибет]]а, највеће висоравни на свету, је оивичен старијим увелико заравњеним планинама. Подручје младих веначних планина је богато дубоким долинама, живим и мртвим вулканима, а чести су и јаки земљотреси.
