Википедија:Без оригиналног истраживања — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: аутоматски замењен текст (-у Википедији +на Википедији) |
|||
Ред 12:
== Примарни, секундарни и терцијарни извори ==
* '''[[Примарни извор]]и''' података су извори који су врло блиско повезани са одређеним подацима. То је на примјер писана изјава сведока који је присуствовао одређеном догађају; археолошке творевине које говоре саме за себе; дневници историјских личности; филм и фотографије (али погледајте испод); историјски документи као што су новине, пописи, транскрипти јавних презентација или интервјуа; резултати истраживања мишљења јавног мњења; различити истраживачки упитници у табеларном облику; писани, звучни или видео записи, поријеклом из научних истраживања; резултати лабораторијског и ван-лабораторијског истраживања.
:Примарни извори који су објављени у поузданом извору (на примјер у академском листу или неком од водећих медија) ''могу бити'' коришћени
* '''[[Секундарни извор]]и''' су извори који су најмање један корак удаљени од одређеног податка. У њима се, на основу примарних извора, праве уопштавања, анализе, синтезе, интерпретације или вредновања података.
:Оригинално истраживање којим се од википедијског чланка ствара примарни извор није дозвољено. С друге стране, истраживање које се састоји од сакупљања и организовања података из постојећих примарних и/или секундарних извора је, наравно, добродошло. Сви чланци
:У неким случајевима, кад чланак (1) описује нешто чију тачност може провјерити свака разумна пунољетна особа без посебног специјалистичког знања, а (2) не садржи никакве аналитичке, синтетичке, интерпретативне, или вриједносне судове, такав чланак може бити у потпуности заснован на примарним изворима (примјерице [[Пита од јабука]]), али такви случајеви су изузеци.
Ред 39:
* [[Википедија:Избегавање неологизама|Убацују се или се користе неологизми]] без навођења поузданих извора.
Чињеница да се
== Зашто оригинално истраживање није прихватљиво ==
|