Десрбизација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 7:
[[Датотека:Herr von Kállay (Minister of Finance, Austria Hungary) 1899 Ede Ellinger.jpg|мини|250px|десно|Аустроугарски политичар [[Бењамин Калај]] (1839-1903), главни идеолог стварања посебне „босанске” односно „бошњачке” нације]]
[[Датотека:Pavelić, Artuković i Germogen 1003a.jpg|250px|десно|мини|Усташки поглавник [[Анте Павелић]], министар [[Андрија Артуковић]] и митрополит [[Гермоген Максимов]], поглавар "Хрватске православне цркве"]]
[[Датотека:Датотека:Dositheus II crop.JPG|250px|десно|мини|Расколник [[Доситеј Стојковић]], по рођењу Србин из Смедерева и јерарх [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], који се 1967. године самопрогласио за етничког "Македонца" и стао на чело расколничке "Македонске православне цркве"]]
 
Током [[Османско царство|османске]] владавине у српским земљама, од краја 14. до почетка 20. века, део православних Срба је, добровољно или принудно, преведен на [[ислам]],{{sfn|Селимовић|2001|p=163-181}} чиме је отпочео процес њихове [[акултурација|акултурације]], која је започињала променом вере, а настављала се прихватањем обичаја својствених другој култури.{{sfn|Селимовић|2017|p=119-138}} Овај процес је био посебно изражен на подручју [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], где упоредо са исламизацијом спровођена и албанизација.{{sfn|Радовановић|1998|p=3-38}} Иако је део [[исламизација|исламизираних]] Срба задржао свест о српском пореклу и припадности српском етничком корпусу, вековна акултурација је током 19. и 20. века, у време успона националних покрета, довела до [[идентитет]]ског отклона који је након [[Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу|аустроугарског запоседања Босне и Херцеговине]] (1878) употребљен као средство за спровођење посебног политичког пројекта у виду стварања "бошњачке" нације.{{sfn|Kraljačić|1987|p=}}
Ред 18:
 
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, за време комунистичке власти у [[СФРЈ|Југославији]]. У раздобљу између два светска рата, [[Коминтерна]] се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и стварање посебне ''црногорске нације'', тако да је истоветан став заузела и [[Комунистичка Партија Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=285}} Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања [[Народна Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] као федералне јединице у саставу нове [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославије]] (1945), комунистички режим је озваничио посебну [[Црногорци (народ)|црногорску нацију]], чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и [[црногоризација|црногоризације]].<ref>[http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]</ref> Слична политика спровођена је и на подручју новостворене [[Народна Република Македонија|Народне Републике Македоније]], где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну [[Македонска православна црква|Македонску православну цркву]].{{sfn|Пузовић|1999|p=155-173}}
 
У савременом добу, индивидуална десрбизација је присутна у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]], а огледа се у постепеном губљењу етничког, односно националног идентитета путем акултурације, односно постепеног прихватања страних културних и идентитетских обележја.
 
== Види још ==