Неродимље — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
=== Данашње стање објеката ===
==== Милутинов дворац ====
 
Каснија истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци [[Византијско царство|византијске]] [[Палата|палате]] или [[Летњиковац|летњиковца]] који је датиран у [[6. век|VI век]]. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као'' дворац краља Милутина'', да би [[Археологија|археолошким]] истраживањима која су обављема [[1988]]. године утврђено да је много старија.
 
 
==== Остали сакрални објекти ====
 
[[Црква Светих Арханђела у Неродимљу|Црква светих Архангела]] је датирана у [[14. век|XIV век]] и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена [[1700]]. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са [[нартекс|припратом]] која је споља о[[малтер]]исана и о[[креч]]ена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио [[живопис]] са почетка [[18. век|XVIII века]] који махом прекрива старији слој из [[14. век|XIV]] односно [[15. век|XV века]]. Испред цркве је био смештен велики [[црни бор]] чије сађење је народно предање приписивало самом цару [[Стефан Душан|Душану]]. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch07.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
 
[[Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу|Црква Успења Богородице]] је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти [[Српско царство|српског цара]] [[Стефан Урош V|Уроша]] (1355—1371) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка [[Јелена (супруга цара Душана)|Јелена]] подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као ''манастир светог Уроша''. По народном предању убио га је у лову, краљ Вукашин Мрњавчевић, ударивши "топузом у главу" да је мртав пао и нестао у једном шумском извору.<ref>"Политика", Београд 10. јула 1928. године</ref> Манастир је запустео [[1584]]. године, а сама црква је срушена у првој половини [[19. век|XIX века]], о чему сведочи и [[Гиљфердинг]] који је [[1858]]. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch06.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
 
Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена [[1996]]. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута [[1925]]. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch09.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch44.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44) |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
27.345

измена