Википедија

Горња вилица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
изнова урађен чланак
Ред 1:
[[Слика:Gray158.png|мини|десно|200п|Горња вилица]]
{{Infobox Bone |
'''Горња вилица''' ({{јез-лат|maxilla}}) је велика парна [[кост]] у средишњем делу лица. Она учествује у изградњи [[очна дупља|очне]] и [[носна дупља|носне дупље]], као и [[подслепоочна јама|подслепоочне]] и [[криластонепчана јама|криластонепчане јаме]]. На њој се описују тело и четири наставка (јабучни, чеони, непчани и зубни). Унутар кости се налази шупљина која се назива [[вилични синус]].
Name = {{СТРАНИЦА}} |
Latin = Maxilla |
GraySubject = 38 |
GrayPage = 157 |
Image = Gray189.png |
Caption = Бочни приказ. Максила приказана лијево, зеленом бојом |
Image2 = Gray190.png |
Caption2 = Фронтални приказ. Максила видљива у центру, у жутом.|
Origins = |
Insertions = |
Articulations = |
MeshName = Maxilla |
MeshNumber = A02.835.232.781.324.502.645 |
DorlandsPre = m_05 |
DorlandsSuf = 12517279 |
}}
'''Горња вилица''' или '''максила''' ({{јез-лат|Maxilla }}) представља, изузимајући [[Мандибула|доњу вилицу]], највећу кост из групе [[Кости лица|костију лица]]. Она је парна кост. Горња вилица гради дно очне јаме ({{јез-лат|Orbita}}), дно и бочни зид носне шупљине ({{јез-лат|Cavum nasi}}), као и један дио [[Непце|непца]], па тако и дио [[Усна дупља|усне шупљине]] ({{јез-лат|Cavum oris proprium}}). Горња вилица такође садржи велики синус ({{јез-лат|Sinus maxillaris}}).
 
==Тело==
==Функција==
[[Слика:Gray159.png|мини|десно|200п|Горња вилица]]
[[Слика:Gray157.png|мини|десно|200п|Горња вилица]]
Тело горње вилице ({{јез-лат|corpus maxillae}}) има облик тростране [[пирамида|пирамиде]], па се на њему разликују: три стране, база и врх.
 
Предња страна тела је усмерена напред и упоље. У њеном горњем делу се налази подорбитални отвор кроз који излазе истомени [[крвни судови]] и [[живац]]. Ниже од отвора је смештена тзв. очњачка јама испод које се налазе испупчења проузрокована кореновима горњих [[зуб]]а. У близини горње ивице предње стране се припаја [[мишић подизач горње усне]], док се у горњем делу спољашње ивице припаја [[масетерични мишић]].
У [[алвеоларни наставак]] горње вилице усађени су горњи [[зуби]], а преко својих [[Јагодични наставак|зигоматичних наставака]] спаја се са [[Јагодична кост|јагодичном кости]].
 
Задња или подслепоочна страна је окренута назад и упоље. На њој је присутно испупчење горње вилице ({{јез-лат|tuber maxillae}}) и удубљење на спољашњој трећини. Ова страна учествује у изградњи подслепоочне и криластонепчане јаме, док се њена унутрашња ивица зглобљава са [[непчана кост|непчаном кости]]. На доњој ивици задње стране се припаја [[мишић образа]].
Горња вилица учествује у изградњи двије јаме ({{јез-лат|fossae}}), инфратемпоралне ({{јез-лат|Fossa infratemporalis}}) и птеригопалатиналне јаме (fossa pterygopalatinea), као и у изградњи двије фисуре ({{јез-лат|fissurae}}), доње орбиталне и птеригомаксиларне фисуре.
 
Горња или орбитална страна има троугласт облик. Она учествује у изградњи очне дупље, док се њена унутрашња ивица зглобљава са [[сузна кост|сузном]], [[ситаста кост|ситастом]] и [[непчана кост|непчаном кости]]. На средини ове стране се налази подорбитални жлеб који се наставља у истоимени канал и потом се отвара на предњој страни горње вилице.
==Дјелови==
 
Унутрашња или носна страна представља базу пирамидалног тела вилице. Она има четвртаст облик и гради велике део спољашњег зида носне дупље. На средини унутрашње стране се налази тзв. вилични зјап ({{јез-лат|hiatus maxillaris}}) који води у [[вилични синус]]. Осим тога, на овој страни се налазе и непчани и сузни жлеб и коси гребен носне шкољке на коме се причвршћује [[доња носна шкољка]].
Горња вилица се састоји од:
 
==Наставци==
* [[Тело максиле|Тијела максиле]]
* Четири наставка:
** [[Јагодични наставак]]
** [[Чеони наставак]]
** [[Алвеоларни наставак]]
** [[Непчани наставак]]
 
Горња вилица има четири наставка: јабучни, чеони, непчани и зубни.
== Артикулација ==
Горња вилица артикулише са укупно 9 костију:
* двије [[лобања|лобањске]] кости: [[чеона кост]] и [[етмоидална кост]],
* седам костију из групе [[Кости лица|костију лица]]: [[Носна кост|носна]], [[Јагодична кост|јагодична]], [[Сузна кост|сузна]], [[доња носна конха]], [[непчана кост]], [[вомер]], и сусједна половина исте кости.
 
Јабучни наставак ({{јез-лат|processus zygomaticus}}) представља врх тела виличне кости. Има храпаву површину и пружа се према [[јабучна кост|јабучној кости]] са којом се зглобљава. Поред тога учествује у изградњи подслепоочне јаме, а од његове доње стране полази гребен који раздваја предњу и задњу страну тела.
Понекад постоји и артикулација горње вилице са орбиталном површином, а понекад и са бочном птеригоидном површином.
 
Чеони наставак ({{јез-лат|processus frontalis}}) се пружа према [[чеона кост|чеоној кости]] са којом се зглобљава. Његова спољашња страна је подељена предњим сузним гребеном на унутрашњи и спољашњи део. На унутрашњем делу је присутна јама за смештај [[сузна кесица|сузне кесице]], док спољашњи део учествује у изградњи спољашњег носа. Унутрашња страна чеоног наставка чини део спољашњег зида носне дупље и зглобљава се са [[средња носна шкољка|средњом носном шкољком]]. Осим тога, чеони наставак остварује и везу са [[сузна кост|сузном]] и [[носна кост|носном кости]].
==Прокрвљеност==
[[Слика:Gray160.png|мини|десно|200п|Горња вилица]]
Непчани наставак ({{јез-лат|processus palatinus}}) има облик хоризонталне коштане плочице и он учествује у изградњи [[тврдо непце|тврдог непца]]. Горња страна наставка је глатка и удубљена, док је доња храпава и дуж њене задње стране се пружају два жлеба кроз које пролазе [[велика непчана артерија]] и [[велики непчани живац]]. Унутрашња ивица наставка прелази у носни гребен који се спаја са гребеном друге горње вилице и при том образује жлеб у који се смешта [[раласта кост]]. Предњи крај носног гребена се назива предња носна бодља. На месту споја унутрашњих ивица десне и леве вилице, са доње стране се види тзв. средишњи непчани шав у чијем задњем делу постоји секутићни канал преко кога комуницирају [[усна дупља|усна]] и [[носна дупља]]. Преко задње ивице се овај наставак спаја са непчаном кости и при том образује попречни непчани шав.
 
Зубни наставак ({{јез-лат|processus alveolaris}}) има полулучни облик и садржи [[зубна чашица|алвеоле]] за коренове горњих зуба. Он се развија паралелно са развојем зуба и подлеже променама у случају њиховог испадања. Зубне чашице [[први горњи секутић|првог]] и [[други горњи секутић|другог секутића]] су спљоштене у правцу напред-назад и левкастог су облика, док су чашице [[бочни зуби|бочних зуба]] више четвртастог облика. Између појединачних алвеола налазе се коштане међузубне преграде.
Горња вилица је прокрвљена истоименом артеријом, максиларном артеријом која је грана [[Каротидна артерија|каротидне артерије]] ({{јез-лат|Arteria carotis externa}}).
 
==Крвни судови и живци==
==Инервација==
 
Кроз горњу вилицу пролази [[вилична артерија]], која представља грану [[спољашња каротидна артерија|спољашње каротидне артерије]].
Кроз горњу вилицу провлачи се инфраорбитални нерв ({{јез-лат|Nervus infraorbitalis}}) (грана максиларног нерва, гране [[Тригеминални нерв|тригеминалног нерва]]) и инервише обје максиларне половине и све зубе горње вилице. Овај нерви излази из максиле на површину кости кроз инфраорбитални отвор ({{јез-лат|Foramen infraorbitale}}) који се налази непосредно испод очне дупље. За инервацију непца задужене су поједине гране максиларног нерва ({{јез-лат|Nervus maxillaris}}).
 
Кроз њу пролази и [[инфраорбитални живац]] (грана [[вилични живац|виличног живца]]) који инервише обе половине вилице и све горње зубе.
 
==Литература==
 
* Др Даница Обрадовић, др Љиља Мијатов-Укропина, др Љубица Стојшић: "Остеологија за студенте медицине", Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0274-6
 
 
Линија 54 ⟶ 41:
 
[[Категорија:Уста]]
[[Категорија:Чуло мириса]]
[[Категорија:Чуло вида]]
[[Категорија:Кости главе]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Горња_вилица”