Тонски акценат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
превео са енглеске стране
 
Нема описа измене
Ред 2:
 
'''Тонски акценат''' је лингвистички појам погодности за различите ограничене тонске суставе који користе варијације висину гласа и дају истакнутост на слог или [[мора (лингвистика)|мора]] у ријечи. Стављање овог тона или начин на који је донет може дати различити смисао на узајамно сличне ријечи. Израз се користи за описивање [[Скандинавски језик|Скандинавског језика]], [[Српскохрватски]], [[Старо Грчки језик|Старо Грчки]], [[Јапански језик|Јапански]], неке дијалекте [[Корејски језик|Корејског]], и [[Шангајски језик|Шангајског језика]]. Тонски акценат је често описан као посреднички између тона и стреса, али то није концепт који је потребан за описивање било којег језика.
 
==Српски језик==
[[Српски језик]] има четири врсте акцента: краткосилазни, дугосилазни, краткоузлазни и дугоузлазни.
 
[[Категорија:Фонологија]]