Маријан Чавић — разлика између измена

Рођен је [[10. март]]а [[1915]]. у [[Загреб]]у у напредној радничкој породици. Још у најранијој младости укључио се у рад напредног омладинског покрета, а када је постао радник-металац укључио се у рад УРС-ових синдиката. Убрзо је постао синдикални функционер и радио је на организацији многих синдикалних акција и штрајкова. Као истакнути борац за радничка права, Маријан Чавић је [[1939]]. примљен у [[КПЈ|Комунистичку партију Југославије]], а непосредно уочи рата постао је секретар Комитета Трећег рејонарејонског комитета КПХ у Загребу.

После [[Априлски рат|окупације]] и формирања квислиншке [[НДХ]], Маријан Чавић организује у свом реону илегални рад и учествује у диверзантским и другим акцијама, а помаже и у раду Месног комитета у учвршћењу партијских организација. Одлуком [[ЦК]] [[КПХ]], Маријан Чавић, средином августа 1941. напушта Загреб и одлази у [[Карловац]], да би помогао карловачким комунистима у организовању ослободилачке борбе. Непосредно после доласка у Карловац, преузима дужност секретара Месног комитета и члана Окружног комитета КПХ за Карловац. Заједно с [[Иван Маринковић Славко|Ивом Маринковићем]] и [[Јосип Краш|Јосипом Крашем]], настојао је успоставити прекинуте везе са Загребом[[Загреб]]ом, [[Петрова гора|Петровом гором]], [[Горски котар|Горским котаром]], Хрватским приморјем, [[Покупље|Покупљем]], [[Лика|Ликом]] и [[Банија|Банијом]]. У веома тешким условима, искусни илегалци успели су у Карловцу, пуном [[усташе|усташа]] и [[Италија]]на, у релативно кратком року обновити партијску организацију и оспособити је тако да је она поновно постизала добре резултате. Учвршћење партијске организације много је допринело развоју илегалног рада, па су из дана у дан постизани добри резултати, а знатно је утицало и на учвршћење [[СКОЈ|скојевске]] организације у граду. Под руководством Маријана Чавића успешно је радила и организација [[АФЖ]]-а и тајна партијска штампарија у Карловцу, смештена у Дубравцу.

Партијска организација је сазнала да се њен секретар налази у болници, па је направљен план за његово ослобађање из болнице. [[14. новембар|14. новембра]] кренуо је један вод од 24 борца из 1.Првог кордунашког батаљона предвођен [[Већеслав Хољевац|Већеславом Хољевцем]]. Партизани, преобучени у [[домобрани|домобранске]] униформе су стигли у Карловац [[17. новембар|17. новембра]]. Иако је све текло по унапред утврђеном плану, акција спашавања Маријана Чавића није успела, јер су га у међувремену усташе поново вратиле у затвор, тако да га Хољевац са својим партизанима није нашао у болници. Партизански вод се, заробивши уз пут двојицу усташа, вратио истим путем којим је ушао у Карловац. На мосту преко [[Корана|Коране]] дошло је до сукоба с Италијанима[[Италијани]]ма, али се вод успео повући на Петрову Гору, оставивши иза себе неколико мртвих италијанских војника.

Маријан Чавић је после ове акције пребачен у Загреб. Тада је извршен још један покушај његовог спашавања и то замјеномзаменом. Међутим, ни тај покушај није успео. Маријан Чавић је одведен у логор [[логор Јасеновац]], где је убијен крајем [[1941]]. године.

[[Категорија:Народни хероји ЈугославијеЗагребчани]]