Ромаџи — разлика између измена

На [[Јапански језик|јапанском]] реч '''rōmajiРомађи''' ({{Јез-јап|rōmaji}}, ローマ字 - ''ромађи'') у ширемјапанском смислујезику, сеу користиширем дасмислу, означиозначава [[Латиница|латинично писмо]]. У [[енглески језик|енглеском]] и другим језицима, ''ромађи'' означава начин записивања [[јапански језик|јапанског језика]] латиничним писмом, као алтернатива [[Канђи|канђи]]ју и двемадвама [[Кана (јапанско писмо)|кана]] писмима.

Јапански се на овај начин пише из различитих разлога: за уличне и путоказне табле због странаца; транскрипцијеза транскрипцију личних имена, као и имена места и фирми у другим језицима; речнициза речнике и вежбанке за странце, али и због наглашавања.

Постоји неколико различитих латиничних система у употреби: три главна су '''[[ХепбурнХепберн (Јапански језик)|ХепбурнХепберн]]''' (''-{Hepburn}-''), затим '''[[Кунреи-шики]]''' (''-{Kunrei-shiki}-'' или -{[[ISO 3602]]}-) и '''[[Нихон-шики]]''' (''-{Nihon-shiki}-'' или строги -{[[ISO 3602]]}-). Најшире коришћен систем је Хепбурн системХепберн у којем су дуги самогласници занемарени. Модификовани ХепбурнХепберн, у којем се користе надвучени самогласници у ову сврху је често коришћен у Источномисточном Јапану и међу студентима јапанског језика.

У [[16. век|XVI веку]]у, Језуити су штампали каотличкекатоличке књиге користећи модификовано португалско[[португал]]ско писмо, али је овај систем давно напуштен.

*[[ХепбурнХепберн (Јапански језик)|ХепбурнХепберн]] доследно прати фонологију [[романски језици|романских језика]] и тиме онима који знају како се они читају помаже у изговору јапанског језика. Овај систем се највише користи, посебно у енглеском говорном подручју, а јапанска деца га науче када почињу да уче енглески језик и латиницу у основној школи.

*[[Нихон-шики]] – основна разлика између Нихон- и Кунреи-шикишикија је у изговору кана слогова. На пример, ако се направи сложеница од речи ''-{kana}-'' かな и ''-{tsukai}-'' つかい, добија се реч која се пише かなづかい са знаком ''дакутен'' (゛) након ''-{tsu}-'' (つ) који означава да је оно прешло у звучни глас. У Хепбурнсистемима Хепберн и Кунреи-шики систему се почетни изговор гласа се занемарује и пише се само нови изговор (у овом случају ''-{kanazukai}-''). У Нихон-шикишикију остаје основни глас (''у овом случају ''-{kanacukai}-'')

*[[Кунреи-шики]] је модификовани Нихон-шики са примесама Хепбурн система Хепберн.

Осим стандарда, може се наићи и на многе нестандардне системе романизације. Они су последица или последица непознавања стандарда или изсу настали техничких разлога. Дијакритике се често изостављају или замењују онима које су доступне, мада се ово све мање дешава због широке употребе фонтова који подржавају [[Уникодуникод]] фонтова.

*''-{oh}-'' за おお или おう (ХепбурнХепберн ''-{ō}-'').

*''-{ou}-'' за おう (ХепбурнХепберн ''-{ō}-'').

*''-{ô}-'' за おおили おう (ХепбурнХепберн ''ō'').

*''-{jya}-'' for じゃ(ХепбурнХепберн ''-{ja}-'' [''ђа'']) и слично.

*''-{dzu}-'' за づ (ХепбурнХепберн ''-{zu}-'').

*''-{cchi}-'' for っち (ХепбурнХепберн ''-{tchi}-'' [''тћи''/''тчи'']) и слично.

*''-{la}-'' за ら (ХепбурнХепберн ''-{ra}-'') и слично. Ово је из разлога што јапанциЈапанци сугласник ''р''„р“ изговарају као '''ɽ''', што је између ''р''„р“ и ''л''„л“.

*''-{a}-'' за ああ (ХепбурнХепберн ''-{ā}-'') и слично – најчешћи случај је не означавање дугих самогласника.

*''-{na}-'' за んあ (ХепбурнХепберн ''-{n'a}-'') и слично.

*''-{nn}-'' за ん (ХепбурнХепберн ''-{n}-'').

Иако се могу наћи разлози и за и против ових система, њихова употреба доводи до честе забуне, поготово ако се јапанске речи ређају латиничним редоследом, а и многе речи, поготово у енглеском, имају своје устаљено писање (''-{kudzu}-'', ''-{jiu jitsu}-''...) које често не прати правила романизације.

!Модификовани ХепбурнХепберн

|''-{rōmaji}-''

|''-{rômazi}-''

|''-{rōmazi}-''

|''-{Fujisan}-''

|''-{Huzisan}-''

|''-{Huzisan}-''

|''-{ocha}-''

|''-{otya}-''

|''-{otya}-''

|''-{chiji}-''

|''-{tizi}-''

|''-{tizi}-''

|''-{chijimu}-''

|''-{tizimu}-''

|''-{tidimu}-''

|うう||''ū''||''-{û}-'' ||''ū''

|おう, おお||''ō''||''-{ô}-''||''ō''

|し ||''-{shi}-''||''-{si}-'' ||''-{si}-''

|しゃ||''-{sha}-''||''-{sya}-'' ||''-{sya}-''

|しゅ||''-{shu}-''||''-{syu}-'' ||''-{syu}-''

|しょ||''-{sho}-''||''-{syo}-'' ||''-{syo}-''

|じ ||''-{ji}-'' ||''-{zi}-'' ||''-{zi}-''

|じゃ||''-{ja}-'' ||''-{zya}-'' ||''-{zya}-''

|じゅ||''-{ju}-'' ||''-{zyu}-'' ||''-{zyu}-''

|じょ||''-{jo}-'' ||''-{zyo}-'' ||''-{zyo}-''

|ち ||''-{chi}-''||''-{ti}-'' ||''-{ti}-''

|つ ||''-{tsu}-''||''-{tu}-'' ||''-{tu}-''

|ちゃ||''-{cha}-''||''-{tya}-'' ||''-{tya}-''

|ちゅ||''-{chu''||''-{tyu}-'' ||''-{tyu}-''

|ちょ||''-{cho''||''-{tyo}-'' ||''-{tyo}-''

|ぢ ||''-{ji}-'' ||''-{zi}-'' ||''-{di}-''

|づ ||''-{zu}-'' ||''-{zu}-'' ||''-{du}-''

|ぢゃ||''-{ja}-'' ||''-{zya}-'' ||''-{dya}-''

|ぢゅ||''-{ju}-'' ||''-{zyu}-'' ||''-{dyu}-''

|ぢょ||''-{jo}-'' ||''-{zyo}-'' ||''-{dyo}-''

|ふ ||''-{fu}-'' ||''-{hu}-'' ||''-{hu}-''