Бајкалско језеро — разлика између измена

Бајкалско језеро се налази у кланцу, креираном посредством [[Baikal Rift Zone|Бајкалске раседне зоне]], где се Земљина кора полако раздваја.<ref name="oddities">{{cite web|url=http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF9/986.html|title=The Oddities of Lake Baikal|publisher=Alaska Science Forum |accessdate = 7. January01. 2007.}}</ref> Са {{convert|636|km|abbr=on}} дужине и {{convert|79|km|abbr=on}} ширине, Бајкалско језеро је највеће површинско слатководно језеро у Азији, са {{convert|31722|km²|abbr=on}}, и оно је најдубље језеро на свету са {{convert|1642|m|abbr=on}}. Дно језера је {{convert|1186.5|m|abbr=on}} испод нивоа мора, а испод њега лежи око {{convert|7|km|abbr=on}} [[седимент]]а, те је под раседа неких {{convert|8|-|11|km|abbr=on}} испод површине, што га чини најдубљим континенталним [[рифт]]ом на Земљи.<ref name="oddities"/> У геолошком погледу, рифт је млад и активан — он се шири за око 2 -{cm}- (0,8 -{in}-) годишње. Зона раседа је исто тако сеизмички активна; топли извори се јављају у тој области и знатни [[земљотрес]]и се догађају сваких неколико година. Језеро је подељено у три базена: северни, централни и јужни, са дубинама од око {{convert|900|m|abbr=on}}, {{convert|1600|m|abbr=on}}, и {{convert|1400|m|abbr=on}}, респективно. Раседом контролисане акумулационе зоне које се подужу до дубине од око {{convert|300|m|abbr=on}} раздвајају басене. Северни и централни басени су раздвојени [[Academician Ridge|Академским гребеном]], док област око Селеншке делте и Бугулдејка седла раздваја централни и јужни басин. Језеро дренира река [[Ангара]], која је притока реке [[Јенисеј]]. Уочљива је земљишна формација [[Cape Ryty|рт Рити]] на северозападној обали Бајкала.

Старост Бајкала се процењује на 25–30 милиона година, што га чини најстаријим језером [[геологија|геолошкој]] историји.<ref name="unesco"/><ref name=ScienceDaily2017>{{cite web |url=https://www.sciencedaily.com/releases/2017/07/170726103013.htm |title=Lake Baikal: Protection of a unique ecosystem|publisher=ScienceDaily|date = 26. July07. 2017.|accessdate = 16. January01. 2018.}}</ref> Оно је јединствено међу великим језерима високих латитуда, јер његови седименти нису били спрани превладавајућим континенталним леденим плочама. Руске, америчке и јапанске кооперативне студије путем дубинског бушења седиментске коре током 1990-тих пружиле су детаљни запис климатских варијација током задњих 6,7 милиона година.<ref>Kravchinsky, V.A., M.A. Krainov, M.E. Evans, J.A. Peck, J.W. King, M.I. Kuzmin, H. Sakai, T. Kawai, and D. Williams. Magnetic record of Lake Baikal sediments: chronological and paleoclimatic implication for the last 6.7 Ma. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology, 195, 281–298, 2003.</ref><ref>Kravchinsky, V.A., M.E. Evans, J.A. Peck, H. Sakai, M.A. Krainov, J.W. King, M.I. Kuzmin. A 640kyr geomagnetic and paleoclimatic record from Lake Baikal sediments. Geophysical Journal International, 170 (1), 101–116, {{doi|10.1111/j.1365-246X.2007.03411.x}}, 2007.</ref> Дужи и дубљи седиментни узорци се очекују у ближој будућности. Језеро Бајкал је једино затворено слатководно језеро у коме постоји директна и индиректна евиденција [[Clathrate hydrate|гасних хидрата]].<ref>M.I. Kuzmin ''et al.'' (1998). First find of gas hydrates in sediments of Lake Baikal. Doklady Adademii Nauk, 362: 541–543 (in Russian).</ref><ref>{{cite journal |author1=M. Vanneste |author2=M. De Batist |author3=A. Golmshtok |author4=A. Kremlev |author5=W. Versteeg |year=2001|title=Multi-frequency seismic study of gas hydrate-bearing sediments in Lake Baikal, Siberia |journal=[[Marine Geology (journal)|Marine Geology]] |volume=172 |issue=1 |doi=10.1016/S0025-3227(00)00117-1|pages=1–21}}</ref><ref>{{cite journal |author1=P. Van Rensbergen |author2=M. De Batist |author3=J. Klerkx |author4=R. Hus |author5=J. Poort |author6=M. Vanneste |author7=N. Granin |author8=O. Khlystov |author9=P. Krinitsky |year=2002|title=Sublacustrine mud volcanoes and methane seeps caused by dissociation of gas hydrates in Lake Baikal |journal=[[Geology (journal)|Geology]] |volume=30 |issue=7 |doi=10.1130/0091-7613(2002)030<0631:SMVAMS>2.0.CO;2|pages=631–634}}</ref>

Језеро је у потпуности окружено планинама. [[Baikal Mountains|Бајкалске планине]] на северној обали, [[Barguzin Range|Баргузински ланац]] на североисточној обали, и [[тајга]] су заштићени као национални парк. Језеро садржи 27 острва; највеће од којих је [[Ољхон]]. Оно је {{convert|72|km|abbr=on}} дуго и међу језерским острвима треће је по величини у свету. Језеро напаја 330 приливних река.<ref name="cnn">{{cite news|url=http://www.cnn.com/SPECIALS/2000/russia/story/train/lake.baikal/|title=Lake Baikal: the great blue eye of Siberia|publisher=CNN |accessdate = 21. October10. 2006. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20061011114225/http://www.cnn.com/SPECIALS/2000/russia/story/train/lake.baikal/ |archivedate = 11. October10. 2006.}}</ref> Главне реке које се директно уливају у Бајкал су [[Селенга]], [[Barguzin River|Баргузин]], [[Upper Angara River|Горња Ангара]], [[Turka River|Турка]], [[Sarma River|Сарма]], и [[Snezhnaya River|Снежнаја]]. Језеро се дренира путем једног излива, реке [[Ангара]].

У језеру Бајкал, температура воде знатно варира у зависности од локације, дубине, и доба године. Током зиме и пролећа, површина се замрзава током 4–5 месеци; од раног јануара до маја–јуна (на северу вода остаје дуже замрзнута). Током тог периода целокупна површина језера је покрвена ледом.<ref name=baikalice>{{cite web| title=Ice Conditions | url=http://www.bww.irk.ru/baikalclimate/baikalice.html | publisher=bww.irk.ru | accessdate = 8. June06. 2017.}}</ref> У просеку, лед досеже дебљину од {{convert|0,5|to(-)|1,4|m|ft|abbr=on}},<ref>{{cite web| title=Baikal seal | url=http://baikal.ru/en/baikal/excursion/nerpa.html | publisher=baikal.ru | accessdate = 9. June06. 2017.}}</ref> али у неким местима са [[хумка]]ма, дебљина може бити већа од 2 m.<ref name=baikalice/> Током овог периода, температура се полако повећава са дубином језера; најхладније је у близини ледом покривене површине где је температура у близини тачке смрзавања, а досеже око {{convert|3.5-3.8|C|F|abbr=on}} на дубини од око {{convert|200-250|m|ft|abbr=on}}.<ref name=Gurulev>{{cite web| author=Gurulev, S.A. | title=Temperature of Lake Baikal Water | url=http://www.bww.irk.ru/baikalwater/temperature.html | publisher=bww.irk.ru | accessdate = 8. June06. 2017.}}</ref> Након што се површински лед разбије, површинску воду полако загрева сунце, и у јуну, горњих 300 m постају хомотермични (имају исту температуру) услед мешања воде.<ref name=Gurulev/> Сунце наставља да загрева површински слој, и она на свом врхунцу у августу може да досегне око {{convert|16|C|F|abbr=on}} на главним секцијама<ref name=Gurulev/> и {{convert|20|C|F|abbr=on}} у плитким заливима јужне половине језера.<ref name=Pomazkina2012>{{cite journal |author= Pomazkina, G. |author2= L. Kravtsova |author3= E. Sorokovikova | title=Structure of epiphyton communities on Lake Baikal submerged macrophytes |year=2012| journal=Limnological Review | volume=12 | issue=1 | doi=10.2478/v10194-011-0041-1|pages=19–27}}</ref> Током тог периода, образац је обрнут у односу на зиму и пролеће, јер температура воде пада са повећањем дубине. Са почетком јесени, површинска температура поново пада и други хомотермички период горњих 300 m се јавља у новембру. У дубљим деловима језера, од око 300 m, температура је веома стабилна на {{convert|3,1-3,4|C|F|abbr=on}} са само мањим годишњим варијацијама.<ref name=Gurulev/>

[[Датотека:Fishermen in the Katun, Baikal.jpg|thumb|250п|Бајкалски рибари ловео око 15 комерцијално кориштених врста. [[Омул]], који живи само у Бајкалу, сачињава највећи део улова.<ref>{{cite web |url=http://www.globalgreatlakes.org/baikal/ |title=Lake Baikal |work=Global Great Lakes |accessdate = 23. February02. 2014.}}</ref>]]

У јулу 2008, Русија је послала две мале [[подморница|подморнице]], [[Mir-1 (sub)|Мир-1]] и [[Mir-2 (sub)|Мир-2]], да се спусте {{convert|1592|m|abbr=on}} до дна језера Бајкал и спроведу геолошке и биолошке тестове у том јединственом екосистему. Иако су мисије проглашене успешним, оне нису поставиле рекорд за најдудубље слатководно роњење, јер је досегнута дубина од само 1580 m.<ref name="Dive">{{cite news| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7530230.stm |publisher=BBC News |title=Russians in landmark Baikal dive |date = 29. July07. 2008. |accessdate = 4. April04. 2010.}}</ref> Рекорд тренутно држи [[Anatoly Sagalevich|Анатоли Сагалевић]], са 1637 m (такоће у језеру Бајкал у -{''Pisces''}- подморници 1990. године).<ref name="Dive"/><ref>Gallant, Jeffrey (29 July 2008) {{cite web|url=http://www.divingalmanac.com/records_baikal.html |title=Russian submersible dives in Lake Baikal do not establish new freshwater depth record |accessdate =2009-06- 04. 06. 2009. |deadurl=bot: unknown |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080922195516/http://www.divingalmanac.com/records_baikal.html |archivedate = 22. September09. 2008. |df= }}. DivingAlmanac.com</ref> Русски научник и федерални политичар [[Artur Chilingarov|Артур Чилингаром]], воћа мисије, учествовао је у роњењима Мира.<ref>{{cite news |title=Submarines to plumb deepest lake |publisher=|date = 19. July07. 2008. |url=http://www.express.co.uk/posts/view/53147/Submarines-to-plumb-deepest-lake|author=PA News}}</ref>

Од 1993, истраживања [[неутрино|неутрина]] су спровођена путем [[Baikal Deep Underwater Neutrino Telescope|Бајкалског дубинског подводног неутринског телескопа]] (-{BDUNT}-). Бајкалски неутрински телескоп НТ-200 се развија у језеру Бајкал, {{convert|3.6|km|abbr=on}} од обале на дубини од {{convert|1,1|km|abbr=on}}. Он се састоји од 192 оптичка модула.<ref>{{cite web|url=http://baikalweb.jinr.ru/|title=Baikal Lake Neutrino Telescope|publisher=Baikalweb|date = 6. January01. 2005.|accessdate = 30. July07. 2008.|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100831210755/http://baikalweb.jinr.ru/|archivedate = 31. August08. 2010.|df=dmy-all}}</ref>