Бајкалско језеро — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Ред 63:
Бајкалско језеро се налази у кланцу, креираном посредством [[Baikal Rift Zone|Бајкалске раседне зоне]], где се Земљина кора полако раздваја.<ref name="oddities">{{cite web|url=http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF9/986.html|title=The Oddities of Lake Baikal|publisher=Alaska Science Forum |accessdate = 7. 01. 2007.}}</ref> Са {{convert|636|km|abbr=on}} дужине и {{convert|79|km|abbr=on}} ширине, Бајкалско језеро је највеће површинско слатководно језеро у Азији, са {{convert|31722|km²|abbr=on}}, и оно је најдубље језеро на свету са {{convert|1642|m|abbr=on}}. Дно језера је {{convert|1186.5|m|abbr=on}} испод нивоа мора, а испод њега лежи око {{convert|7|km|abbr=on}} [[седимент]]а, те је под раседа неких {{convert|8|-|11|km|abbr=on}} испод површине, што га чини најдубљим континенталним [[рифт]]ом на Земљи.<ref name="oddities"/> У геолошком погледу, рифт је млад и активан — он се шири за око 2 -{cm}- (0,8 -{in}-) годишње. Зона раседа је исто тако сеизмички активна; топли извори се јављају у тој области и знатни [[земљотрес]]и се догађају сваких неколико година. Језеро је подељено у три базена: северни, централни и јужни, са дубинама од око {{convert|900|m|abbr=on}}, {{convert|1600|m|abbr=on}}, и {{convert|1400|m|abbr=on}}, респективно. Раседом контролисане акумулационе зоне које се подужу до дубине од око {{convert|300|m|abbr=on}} раздвајају басене. Северни и централни басени су раздвојени [[Academician Ridge|Академским гребеном]], док област око Селеншке делте и Бугулдејка седла раздваја централни и јужни басин. Језеро дренира река [[Ангара]], која је притока реке [[Јенисеј]]. Уочљива је земљишна формација [[Cape Ryty|рт Рити]] на северозападној обали Бајкала.
 
Старост Бајкала се процењује на 25–30 милиона година, што га чини најстаријим језером [[геологија|геолошкој]] историји.<ref name="unesco"/><ref name=ScienceDaily2017>{{cite web |url=https://www.sciencedaily.com/releases/2017/07/170726103013.htm |title=Lake Baikal: Protection of a unique ecosystem|publisher=ScienceDaily|date = 26. 07. 2017.|accessdate = 16. 01. 2018.}}</ref> Оно је јединствено међу великим језерима високих латитуда, јер његови седименти нису били спрани превладавајућим континенталним леденим плочама. Руске, америчке и јапанске кооперативне студије путем дубинског бушења седиментске коре током 1990-тих пружиле су детаљни запис климатских варијација током задњих 6,7 милиона година.<ref>Kravchinsky, V.A., M.A. Krainov, M.E. Evans, J.A. Peck, J.W. King, M.I. Kuzmin, H. Sakai, T. Kawai, and D. Williams. Magnetic record of Lake Baikal sediments: chronological and paleoclimatic implication for the last 6.7 Ma. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology, 195, 281–298, 2003.</ref><ref>Kravchinsky, V.A., M.E. Evans, J.A. Peck, H. Sakai, M.A. Krainov, J.W. King, M.I. Kuzmin. A 640kyr geomagnetic and paleoclimatic record from Lake Baikal sediments. Geophysical Journal International, 170 (1), 101–116, {{doi|10.1111/j.1365-246X.2007.03411.x}},. 2007.</ref> Дужи и дубљи седиментни узорци се очекују у ближој будућности. Језеро Бајкал је једино затворено слатководно језеро у коме постоји директна и индиректна евиденција [[Clathrate hydrate|гасних хидрата]].<ref>M.I. Kuzmin ''et al.'' (1998). First find of gas hydrates in sediments of Lake Baikal. Doklady Adademii Nauk, 362: 541–543 (in Russian).</ref><ref>{{cite journal |author1=M. Vanneste |author2=M. De Batist |author3=A. Golmshtok |author4=A. Kremlev |author5=W. Versteeg |year=2001|title=Multi-frequency seismic study of gas hydrate-bearing sediments in Lake Baikal, Siberia |journal=[[Marine Geology (journal)|Marine Geology]] |volume=172 |issue=1 |doi=10.1016/S0025-3227(00)00117-1|pages=1–21}}</ref><ref>{{cite journal |author1=P. Van Rensbergen |author2=M. De Batist |author3=J. Klerkx |author4=R. Hus |author5=J. Poort |author6=M. Vanneste |author7=N. Granin |author8=O. Khlystov |author9=P. Krinitsky |year=2002|title=Sublacustrine mud volcanoes and methane seeps caused by dissociation of gas hydrates in Lake Baikal |journal=[[Geology (journal)|Geology]] |volume=30 |issue=7 |doi=10.1130/0091-7613(2002)030<0631:SMVAMS>2.0.CO;2|pages=631–634}}</ref>
 
Језеро је у потпуности окружено планинама. [[Baikal Mountains|Бајкалске планине]] на северној обали, [[Barguzin Range|Баргузински ланац]] на североисточној обали, и [[тајга]] су заштићени као национални парк. Језеро садржи 27 острва; највеће од којих је [[Ољхон]]. Оно је {{convert|72|km|abbr=on}} дуго и међу језерским острвима треће је по величини у свету. Језеро напаја 330 приливних река.<ref name="cnn">{{cite news|url=http://www.cnn.com/SPECIALS/2000/russia/story/train/lake.baikal/|title=Lake Baikal: the great blue eye of Siberia|publisher=CNN |accessdate = 21. 10. 2006. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20061011114225/http://www.cnn.com/SPECIALS/2000/russia/story/train/lake.baikal/ |archivedate = 11. 10. 2006.}}</ref> Главне реке које се директно уливају у Бајкал су [[Селенга]], [[Barguzin River|Баргузин]], [[Upper Angara River|Горња Ангара]], [[Turka River|Турка]], [[Sarma River|Сарма]], и [[Snezhnaya River|Снежнаја]]. Језеро се дренира путем једног излива, реке [[Ангара]].
Ред 101:
 
== Литература ==
* {{Cite book|title=The Other Side of Russia: A Slice of Life in Siberia and the Russian Far East |author=S. Hudgins |year=2003|publisher=Texas A&M University Press |url=http://www.tamupress.com/product/Other-Side-of-Russia,4080.aspx |format=PDF |accessdate=9. 8. 2009}}
{{refbegin}}
* {{Cite book|title=The Other Side of Russia: A Slice of Life in Siberia and the Russian Far East |author=S. Hudgins |year=2003|publisher=Texas A&M University Press |url=http://www.tamupress.com/product/Other-Side-of-Russia,4080.aspx |format=PDF |accessdate=9. 8. 2009}}
* {{Cite book|ref= harv|editor-last1=Bright|editor-first1= Michael | others=preface by Koichiro Mastsuura|title=1001 natural wonders : you must see before you die|year=2010|publisher=Cassell Illustrated|location=London|isbn=9781844036745|edition=2009 |pages=620}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tyus|first=Harold M.| title=Ecology and Conservation of Fishes |year=2012| publisher=CRC Press |isbn=978-1-4398-9759-1|pages=116}}