Википедија

Граматика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 48:
Специфичан опис, студија или анализа таквих правила може се такође назвати граматиком. [[Референтни рад]] којим се описује граматика језика се назива „референтна граматика“ или једноставно „граматика“. Потпуно експлицитна граматика која детаљно описује [[граматикалност|граматичке]] конструкције језика назива се описна граматика. Тај облик [[Лингвистички опис|лингвистичког описа]] је у контрасту са [[Лингвистички рецепт|лингвистичким рецептом]], покушајем обесхрабљивања или сузбијања неких граматичких конструкција, уз промовисање других. На пример, [[preposition stranding|предложно размештање]] је широко заступљено у [[Германски језици|германским језицима]] и има дугу историју у енглеском језику. [[John Dryden|Џон Драјден]] је међутом био против тога (без објашњења),<ref>{{Cite book|last1=Huddleston|first1=Rodney|last2=Pullum|first2=Geoffrey K.|title=The Cambridge Grammar of the English Language|location=Cambridge (UK)|publisher=Cambridge University Press|year=2002|id=|pages=627}}f.</ref> наводећи остале енглеске говорнике да избегавају такве конструкције и обесхрабрујући његово кориштење.<ref name="CB1">{{cite web| last=Lundin| first=Leigh |title=The Power of Prepositions |url=http://criminalbrief.com/?p=216 |work=On Writing |publisher=Criminal Brief |location=Cairo |date= 23. 9. 2007 }}</ref>
 
Изван лингвистике се термин ''граматика'' често користи у веома различитом смислу. У неким аспектима, она се може користити шире, укључујући правила [[Правопис|правописа и интерпункције]], који лингвисти не би обично сматрали да делом граматике, већ пре делом [[Правопис|ортографије]], скупом конвенција за писање језика. У другим аспектима, термин се може користити у ужем смислу, тако да се само односи на [[Лингвистички рецепт|прескриптивну граматику]] и искључујући оне аспекте граматике језика који нису предмет варирања или расправе. Џереми Батерфилд<!-- Not the physics professor. Do NOT link. --> је тврдио да за нелингвисте, „граматика је често генерички начин упућивања на било који аспект енглеског којем се људи противе“.<ref>{{citeCite book|last=Butterfield|first=Jeremy|title=Damp Squid: The English Language Laid Bare|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|year=2008|isbn=978-0199574094|pages=142}}</ref>
 
== Етимологија ==
Ред 60:
| url = http://www.etymonline.com/index.php?term=grammar
| accessdate = 8. 4. 2010
| postscript = }}</ref> Исти грчки корени се јављају у речима [[графика]], [[графема]], и [[фотограф]].<br />
 
 
== Историја ==
{{Further|Историјска лингвистика}}
Линија 105 ⟶ 107:
Разни „грамарски оквири” су били развијана у [[theoretical linguistics|теоретској лингвистици]] од средине 20. века, посебно под утицајем идеје „[[universal grammar|универзалне граматике]]” у Сједињеним Државама. Међу њима су главне гране:
* [[Transformational grammar|Трансформациона граматика]]<ref name="aspects">{{cite book|title=Aspects of the Theory of Syntax|publisher=MIT Press|last=Chomsky|first=Noam|year=1965|isbn=978-0-262-53007-1|pages=}}</ref><ref name="portroyal">The Port-Royal Grammar of 1660 identified similar principles; {{cite book|title=Language and Mind|publisher=Harcourt Brace Jovanovich|last=Chomsky|first=Noam|year=1972|isbn=978-0-15-147810-1|pages=}}</ref> (TG)
* [[Systemic functional grammar|Системска функционална граматика]]<ref>{{Cite web | url=http://www.isfla.org/Systemics/definition.html | accessdate = 1. 077. 2011. | title=What is Systemic-Functional Linguistics? | author= | date= | work=Information on Systemic Functional Linguistics | publisher=International Systemic Functional Linguistics Association}}</ref><ref>Halliday, M.A.K. 1994. ''Introduction to Functional Grammar'', 2nd ed. London: Edward Arnold. стр. 15.</ref> (SFG)
* [[Principles and Parameters|Принципи и теорија параметара]]<ref>Newmeyer, F.J. (2004). Against a parameter-setting approach to language variation. Linguistic Variation Yearbook 4:181-234.</ref> (P&P)
* {{cite book|author={{Cite book|ref= harv|author=[[Lexical functional grammar|Лексичко-функционална граматика]]<ref>Bresnan, Joan |title=Lexical-Functional Syntax|location=|publisher=Blackwell|year=2001|isbn=978-0-631-20973-7|pages=}}</ref><ref>Bresnan, Joan; Asudeh, Ash; Toivonen, Ida; Wechsler, Stephen . ''|title=Lexical Functional Syntax.'' |location=|publisher=2nd edition. Wiley Blackwell. {{page|year=2015|isbn=978-1-4051-8781-7|pages=}}</ref> (LFG)
* [[Generalised Phrase Structure Grammar|Генерализована граматичка структура]]<ref>{{cite book|last=Gazdar|first=Gerald|last2=Klein|first2=Ewan H. |last3=Pullum|first3=Geoffrey K. |last4=Sag|first4=Ivan A. |year=1985|title=Generalized Phrase Structure Grammar| location=Oxford |publisher=Blackwell, and Cambridge, MA: Harvard University Press |isbn=978-0-674-34455-6|pages=}}</ref> (GPSG)
* [[Head-Driven Phrase Structure Grammar|Фразна структурна граматика]]<ref>Pollard, Carl, and Ivan A. Sag. 1987. Information-based syntax and semantics. Volume 1. Fundamentals. CLSI Lecture Notes 13.</ref><ref>Pollard, Carl; Ivan A. Sag. (1994). ''Head-driven phrase structure grammar''. Chicago: University of Chicago Press.</ref> (HPSG)
Линија 125 ⟶ 127:
[[Стандардни кинески]] има званични статус као стандардна говорна форма кинеског језика Народне републике Кине, [[Тајван|Републике Кине]] (РОЦ) и [[Сингапур|Републике Сингапур]]. Изговор стандардног кинеског је базиран на локалном акценту [[Мандарински језик|мандаринског кинеског]] из Луанпинга, Џенгде у Хебеј провинцији у близини Пекинга, док су граматика и синтакса базирани на модерном [[Written vernacular Chinese|говорном писаном кинеском]]. [[Modern Standard Arabic|Модерни стандардни арапски]] је директно базиран на [[Classical Arabic|класичном арапском]], језику [[Куран]]а. [[Хинди-урду|Хиндустански језик]] има два стандарда, [[Хинди]] и [[Урду]].
 
У Сједињеним Државама, Удружење за промоцију добре граматике је дезигнирало 4. март као [[National Grammar Day|Национални дан граматике]] почевши од 2008. године.<ref>{{cite web|url=http://nationalgrammarday.com/|title=National Grammar Day: Brought to you by Grammar Girl and the Society for the Promotion of Good Grammar}}</ref>
 
== У рачунарству ==
Линија 175 ⟶ 177:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Butterfield|first=Jeremy|title=Damp Squid: The English Language Laid Bare|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|year=2008|isbn=978-0199574094|pages=142}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Huddleston|first1=Rodney|last2=Pullum|first2=Geoffrey K.|title=The Cambridge Grammar of the English Language|location=Cambridge (UK)|publisher=Cambridge University Press|year=2002|id=|pages=627}}f.</ref> наводећи остале енглеске говорнике да избегавају такве конструкције и обесхрабрујући његово кориштење.<ref name="CB1">{{cite web| last=Lundin| first=Leigh |title=The Power of Prepositions |url=http://criminalbrief.com/?p=216 |work=On Writing |publisher=Criminal Brief |location=Cairo |date= 23. 9. 2007 }}
* {{Cite book|ref= harv| last = O'Grady
Линија 203 ⟶ 206:
* Chomsky, N. (1995) ''The Minimalist Program (Current Studies in Linguistics)''. MIT Press.
* Lightfoot, D. (1982). ''The Language Lottery: Towards a Biology of Grammars''. MIT Press.
* {{citeCite book|ref= harv|last=Dalrymple|first=Mary|title=Lexical Functional Grammar|location=No. 42 in ''Syntax and Semantics'' Series. New York|publisher=Academic Press|year=2001|isbn=978-0-12-613534-3|pages=}}
* {{citeCite book|authorref=Falk, harv|last=Falk|first=Yehuda N. |title=Lexical-Functional Grammar: An Introduction to Parallel Constraint-Based Syntax|location=|publisher=CSLI|year=2001|isbn=978-1-57586-341-2|pages=}}
* {{citeCite book|authorref=Kroeger, harv|last=Kroeger|first=Paul R. |title=Analyzing Syntax: A Lexical-Functional Approach|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=2004|isbn=9780521016544|pages=}}
* [[Carl Pollard]], [[Ivan Sag|Ivan A. Sag]] (1987): ''Information-based Syntax and Semantics. Volume 1: Fundamentals''. Stanford: CSLI Publications.
* [[Carl Pollard]], [[Ivan Sag|Ivan A. Sag]] (1994): ''Head-Driven Phrase Structure Grammar''. Chicago: University of Chicago Press. ([https://web.archive.org/web/20040107095004/http://cslipublications.stanford.edu/site/0226674479.html])
Линија 211 ⟶ 214:
* {{cite encyclopedia |last=Levine| first = Robert D. | authorlink = Robert D. Levine |author2=W. Detmar Meurers | editor = Keith Brown | encyclopedia = Encyclopedia of Language and Linguistics | title = Head-Driven Phrase Structure Grammar: Linguistic Approach, Formal Foundations, and Computational Realization | url = http://www.sfs.uni-tuebingen.de/~dm/papers/ell2-hpsg.pdf | edition = second |year=2006| publisher = Elsevier | location = Oxford }}
* {{cite journal |last=Müller| first = Stefan | authorlink = Stefan Müller (linguist) | title = Unifying Everything: Some Remarks on Simpler Syntax, Construction Grammar, Minimalism and HPSG | url = http://hpsg.fu-berlin.de/~stefan/Pub/unifying-everything.html |year=2013| journal = Language | doi = 10.1353/lan.2013.0061}}
* {{Cite book|ref= harv|editor1-last=Ágel|editor1-first=Vilmos |editor2-last=Eichinger|editor2-first=Ludwig M. |editor3-last=Eroms|editor3-first=Hans Werner |editor4-last=Hellwig|editor4-first=Peter |editor5-last=Heringer|editor5-first=Hans Jürgen |editor6-last=Lobin|editor6-first=Henning |title=Dependenz und Valenz:Ein internationales Handbuch der zeitgenössischen Forschung |trans-title=Dependency and Valency:An International Handbook of Contemporary Research |year=2003|publisher=de Gruyter |location=Berlin |language=German |isbn=978-3110141900 |url=http://www.degruyter.com/view/serial/18595 |accessdate = 24. 088. 2012.}}
* Coseriu, E. 1980. Un précurseur méconnu de la syntaxe structurale: H. Tiktin. In ''Recherches de Linguistique : Hommage à Maurice Leroy''. Éditions de l’Université de Bruxelles, 48–62.
* Engel, U. 1994. Syntax der deutschen Sprache, 3rd edition. Berlin: Erich Schmidt Verlag.
* {{Cite book|ref= harv|last=Eroms|first=Hans-Werner|title=Syntax der deutschen Sprache|year=2000|publisher=de Gruyter|location=Berlin [u.a.]|isbn=978-3110156669|url=http://www.degruyter.com/view/product/5087?format=G|accessdate = 24. 088. 2012.}}
* Groß, T. 2011. Clitics in dependency morphology. Depling 2011 Proceedings, 58–68.
* {{Cite book|ref= harv|last1=Helbig|first1=Gerhard |last2=Buscha|first2=Joachim |title=Deutsche Grammatik: ein Handbuch für den Ausländerunterricht |trans-title=German Grammar: A Guide for Foreigners Teaching |year=2007|publisher=Langenscheidt |location=Berlin |isbn=978-3-468-49493-2 |url= |edition=6. [Dr.]. |accessdate = 24. 088. 2012.}}
* Heringer, H. 1996. Deutsche Syntax dependentiell. Tübingen: Stauffenburg.
* Hays, D. 1960. Grouping and dependency theories. P-1910, RAND Corporation.
Линија 226 ⟶ 229:
* Liu, H. 2009. Dependency Grammar: from Theory to Practice. Beijing: Science Press.
* Lobin, H. 2003. Koordinationssyntax als prozedurales Phänomen. Tübingen: Gunter Narr-Verlag.
* {{Cite book|ref= harv|last=Matthews|first=P. H.|title=Syntactic Relations: a critical survey|year=2007|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=9780521608299|url=http://www.cambridge.org/us/knowledge/isbn/item1157046|edition=1. publ.|accessdate = 24. 088. 2012.}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Melʹc̆uk|first=Igor A.|title=Dependency syntax : theory and practice|year=1987|publisher=State University Press of New York|location=Albany|isbn=978-0-88706-450-0|url=http://www.sunypress.edu/p-164-dependency-syntax.aspx|accessdate = 24. 088. 2012.}}
* Melʹc̆uk, I. 2003. Levels of dependency in linguistic description: Concepts and problems. In Ágel et al., 170–187.
* {{Cite book|ref= harv|last1=Miller|first1=James Edward|last2=Miller|first2=Jim|title=A Critical Introduction to Syntax|url=https://books.google.com/books?id=a0UQHXUzR9AC|date year= 17. 03. 2011.|publisher=A&C Black|isbn=978-0-8264-9704-8}}
* Nichols, J. 1986. Head-marking and dependent-marking languages. Language 62, 56–119.
* Ninio, A. 2006. Language and the learning curve: A new theory of syntactic development. Oxford: Oxford University Press.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Граматика”