Gorivne ćelije — разлика између измена

Gorivna ćelija sastoji se od dve [[elektroda|elektrode]], koje su odvojene [[membrana|membranom]] ili [[elektrolit]]om. Na [[Anoda|anodu]] se dovodi [[gorivo]] (npr. [[vodonik]], [[metan]], [[metanol]], [[sirćetna kiselina]], rastvor [[Glukoza|glukoze]]), i ono tu oksiduje. Na [[katoda|katodu]] se dovodi oksidaciono sredstvo (npr. [[kiseonik]], [[vodonik peroksid]], ...), koje se tu redukuje.

Elektrode su obično napravljene od različitih metala, ili mogu biti ugljenične [[nanocevčice]]. Mogu biti i presvučene [[katalizator]]om (npr. [[platina|platinom]] ili [[paladijum|paladijumom]]), čime se postiže veća efikasnost. Danas se obično koriste elektrode sa količinom katalizatora 5g/m².

Kao elektrolit mogu poslužiti razne [[kiselina|kiseline]] (pretežno H₃PO₄) ili [[baza (hemija)|baze]] (najčešće KOH), [[keramikkeramički materijal]]ei ili membrane. U specifičnim gorivnim ćelijama kao elektrolit se koristi gas pod visokim pritiskom. Danas se kao elektrolit najviše koristi KOH, koji se koristio već u ćelijama projekta Apolo, a čija je mana da oksdansoksidans{{fact}} mora da se čisti od CO₂, jer bi inače dolazilo do reakcije CO₂ sa elektrolitom i nastalo jedinjenje (uhličitan draselný?) bi prestalo da vrši funkciju elektrolita.

[[Električni napon]] koji nastaje je teoretski oko 1,23 [[volt]]a a zavisi od vrste goriva i kvalitetukvaliteta ćelije. Kod ćelija koje se danas najviše koriste, napon je obično oko 0,95V. Da bi se dobio veći napon, nekoliko ćelija se vezuje u seriju.

Gorivo (npr. [[vodonik]]) se na [[anoda|anodi]] katalitički transformiše u kat[[jon]]e (u slučaju vodonika jone H⁺). Oslobođene [[elektron]]e su privlači anoda i stvara [[električna struja|električnu struju]], koja preko elektro potrošača teče ka [[katoda|katodi]]. Na katodi se oksidaciono sredstvo (većinom [[kiseonik]]) redukuje u an[[jon]]e (O^2-), a oni onda reaguju sa H⁺ jonima, stvarajući vodu.