|
Орогенеза (грчка реч за „формирање планина“) је процес настанка планина, и може се проучавати са аспекта геотектонике (структурне геологије), географије, као и са аспекта геохронологије, због тога што орогенеза ствара карактеристичне природне феномене повезане са тектонском активношћу, догађа се на тачно одређеним деловима Земљине коре и у неком временском периоду.
== Геолошки циклус ==
Орогенета се дешава искључиво као резултат процеса тектонике плоча. Проблеми који су истраживани и решени помоћу студијама о орогенези у многоме су допринели теорији тектонике плоча, заједно са проучавањима флоре и фауне, географским и проучавањима средњеокеанских гребена током 1950-тих и 1960-тих.
Када се проуче појаве које су се извршиле на Земљи у току њеног развића, увиђа се да се неке од њих понављају, тако да целу историју [[Земљина кора|Земљине коре]] можемо схватити као скуп извесних одређених, у више махова поновљених појава. Ове појаве групишу се у циклусе, и сваки циклус обухвата низ појава које долазе једна за другом по једном одређеном реду. Историја развића Земљине коре је уствари историја ових Геолошких циклуса.
У сваком циклусу се разликују ове фазе и појаве:
== Фаза седиментације и литогенезе(еволуције) ==
Главна карактеристика ове фазе је релативно мировање Земљине коре. Тектонски покрети су у њој сасвим незнатни. Само пространи делови Земљине коре тону у дубину врло поступно и без осетних тектонских поремећаја. Стварају се простране геосинклинале, у којима се врши седиментација, а затим и литогенеза.
== Фаза орогенезе(револуције) ==
Карактерисана је орогенским покретима. Под бочним потиском од континенталних маса, у геосинклиналама се врши убирање, које најзад доводи до стварања високих [[веначне планине|веначних планина]] на месту дотадашњих геосинклинала. Ова корелација између геосинклинала и веначних планина може се проматрати свима фазама орогенезе које су постајале у току развитка Земљине коре. Упоредно совим тектонски процеси у Земљиној кори постају интензивнији, поред набора стварају се и вертикалне дислокације(раселине), а са тим у вези и вулканска активност достиже до највеће интезивности.
Јасно је, да ови орогенски покрети морају имати врло велики утицај на измену облика и распореда копна и мора на Земљиној површини. Али, у исто време, постајање високих веначних планина мора несумњиво имати утицај и на климске односе. И доиста, према најновијим испитивањима, може се сматрати да ледено доба, којих је било, као што ћемо видети, неколико у току Земљиног развића, стоје у непосредној и каузалној вези с орогенским појавама и да чине завршни део фазе орогенезе.
== Фаза глиптогенезе ==
Рељефне разлике створене у фази орогенезе подлозне су променама. Егзогени утицаји врше интезивно свој рад, нарочито у областима које су орогенезом издигнуте. Оне бивају абрадоване, денудоване, еродоване. Услед овога врши се у тим областима све јаче заравњивање, нивелисање, које најзад доводи до стварања пинеплена. Као последица овога јављају се поново климске промене и постајање топлијих климских фаза. То је завршна фаза једнога циклуса.
Нови циклус почиње стварањем нових геосинклинала. Његов почетак обележава велика маринска трансгресија, која доноси са собом криптогене типове и врши уопште обнављање дотадашње маринске фауне.
Као све ове појаве имају општи карактер, то оне могу врло добро да послуже при деоби историје развитка Земљине коре на њене временске одељке.
[[Категорија:Орогенезе]]
| 