Устав Југославије из 1974. — разлика између измена

Током јавне дискусије о предложеним променама устава, професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Београдског правног факултета]], др [[Михаило Ђурић (академик)|Михаило Ђурић]] осуђен је на казну затвора након објаве одржаног говора у ком се противио спровођењу планираних уставних промена. Истичући да Југославија постаје само географски појам, на чијем се тлу под маском доследног развијања равноправности између народа успоставља неколико независних, чак и међусобно супротстављених националних држава, проф. Ђурић је упозорио да предложена уставна промена не само што из основа мења карактер досадашње државне заједнице југословенских народа, већ и одбацује саму идеју једне такве државне заједнице. Наглашавајући да уколико нешто још од ње и остане, то је само зато да бисмо у следећој фази промене имали шта да приведемо крају. <ref name="Smutnje" >{{cite journal|last=Ђурић|first=Михаило|title=Смишљене смутње|journal=Анали правног факултета у Београду|year=1971|volume=3|pages=230-233|issn=0003-2565}}</ref>

Највише примедби на државно уређење по Уставу из 1974. имала је [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]], што је било најприродније имајући у виду њену територијалну структуру. У почетку, тражило се од савезних власти да убеде покрајине да исправно интерпретирају Устав, по којем је Србија ипак била суверена република са одговарајућим степеном аутономије за своје покрајине. Међутим, након Кардељеве ([[1979]]) и Титове смрти ([[1980]]) све теже је било арбитрирати у споровима између република и покрајина. Средином [[1980е1980-е|1980-их]], српско руководство је све гласније тражило промену Устава, а не више само исправну интерпретацију. Почетком [[1987]], захваљујући настојањима српског руководства, Председништво СФРЈ иницирало је усвајање више од 130 амандмана. Међутим, нешто касније дошло је и до обрачуна унутар српског руководства. На [[Осма седница ЦК СКС|Осмој седници ЦК СК Србије]], септембра 1987. године, победила је струја [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] која је енергично и оштро захтевала раскид са Уставом из '74. Тако је крајем [[1988]]. дошло до смене комплетних руководстава у обе покрајине, а у пролеће [[1989]]. године усвојени су амандмани на Устав Србије, који су знатно сузили овлашћења и права покрајина. Коначан раскид са уставним решењима из '74. Србија је завршила септембра [[1990]]. године, када је добила потпуно нови Устав.