Миливоје Савић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Уклоњен целокупан садржај странице ознака: страница испражњена |
ознака: враћање |
||
Ред 1:
{{Мало редних референци}}
{{Херој М
| дидаскалија=МИЛИВОЈЕ САВИЋ
| слика = Milivoje Savic.jpg
| опис_слике= МИЛИВОЈЕ САВИЋ
| датум_рођења = {{датум рођења|1920|01|23}}
| место_рођења =[[Надрље]], [[Општина Рековац|Рековац]]
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Србија}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1997|8|26|1920|01|23}}
| место_смрти =[[Надрље]], {{застава|СР Југославија}}
}}
'''Миливоје Савић''' рођен је 23. јануара 1920. године у планинском селу [[Надрље|Надрљу]], [[Левач]].
== Биографија ==
Потиче из напредне пољопривредне породице. Четири разреда основне школе завршио је у родном Надрљу. После завршетка Другог светског рата Савић завршава књиговодствени курс у Параћину и запошљава се у пољопривредној задрузи у свом селу на пословима књиговође. Упоредо са радом завршава ванредно средњу пољопривредну школу у [[Рековац|Рековцу]].<ref name="Nadrlje" > Надрље 1793-2013. - Слободан М. Савић - Џане, Крагујевац, (2017). стр. 619-620</ref>
== Рад у области културе ==
Миливоје Савић је један од већих чувара и сакупљача народне баштине левачког краја.
Пуних 50 година сакупља и записује изворне песме, игре, обичаје, приче, шале, изреке, загонетке и пословице. Записује нарави људи свог родног краја. Захваљујући раду Савића, левачке игре и песме могу се видети и чути на позорницама широм Србије и на свим српским народним саборима.
Оснивач је Културно-уметничког друштва "Левачки мелос", у Надрљу, које је искључиво неговало изворну музику и песму овог краја. Био је руководилац оркестра КУД-а "Левачки мелос", где је свирао тамбурицу прим, али је знао да свира на виолини и фрули. Написао је велики број народних песама за које и компоновао музику. Најпознатија је "На извору Лугомира". Бавио се и писањем уметничких песама у којима је опевао свој крај, догађаје из рата и дане младости.<ref name="Nadrlje" />
== Рад на прикупљању историјске грађе ==
Писао је о историји Левча, посебно [[Манастир Каленић|Каленићу]], и хронику села Надрља. Због недостатка средстава за штампање то је остало у рукопису.<ref name="Nadrlje" />
== Објављени чланци ==
Његове приче, шале, изреке, загонетке, пословице, које је сакупио штампане су у часопису "Расковник", листу "Нови Пут", Зборнику младих истраживача "Полет" из Крагујевца, у књизи "Левачке народне умотворине" и другим часописима и листовима. О [[Левачке игре|Левачким играма]], песмама и обичајима, снимљена је 1973. године посебна емисија у Надрљу под називом "Трагом Мелографа"<ref name="Nadrlje" />
== Награде ==
Добитник је више признања и награда међу којима су најзначајнији [[Orden rada|Орден рада са сребрним венцем]], Златна значка КПЗ Србије, октобарска награда општине Рековац и др.
Умро је 26. августа 1997. године и сахрањен на гробљу у родном селу Надрљу. За све што је учинио на сакупљању и чувању народне баштине Левча, Миливоје Савић заслужује да се уврсти у ред знаменитих Левчана".<ref name="Nadrlje" />
== Референце ==
{{reflist}}
{{DEFAULTSORT:Савић, Миливоје}}
[[Категорија:Рођени 1920.]]
[[Категорија:Умрли 1997.]]
[[Категорија:Рековчани]]
| |||