Олимпски богови — разлика између измена

м
Враћене измене 79.175.108.241 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac
м (Враћене измене 79.175.108.241 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac)
ознака: враћање
'''Дванаест олимпских богова''' су били најважнији [[Грчка митологија|богови грчког Пантеона]], који су живели на врху [[Олимп]]а. У различитим временима је било четрнаест богова који су сматрани олимпским, али их никад није било више од дванаест у исто време.
 
[[Зевс]], [[Хера]], [[Посејдон]], [[Ареј|Арес]], [[Хермес]], [[Хефест]], [[Афродита]], [[Атина (богиња)|Атина]], [[Аполон]] и [[Артемида]] су увек сматрани олимпским боговима. [[Хестија]], [[Деметра]], [[Дионис]] и [[Хад]] су придодавани овој групи. Хестија је уступила своје место Дионису да би живела међу људима (њој је додељена част да одржава ватру на Олимпу). [[Персефона]] је проводила шест месеци у години у подземном свету (тада је на земљи владала зима), и дозвољено јој је да се врати на Олимп других шест месеци у години да би била са својом мајком Деметром. Иако је [[Хад]] увек сматран за једног од најважнијих грчких богова, његов дом је био подземни свет PREMINULIHмртвих.
 
Олимпски богови су освојили превласт после победе у рату који је Зевс са својом браћом и сестрама повео против [[Титани|Титана]]. Зевс, Хера, Посејдон, Деметра, Хестија и Хад су били браћа и сестре, а остали су (изузев Афродите, која се родила из морске пене) обично сматрани Зевсовом децом од различитих мајки (изузев Атине, која се родила из Зевсове главе). Могуће је да је и Хера сама родила Хефеста као освету због рођења Атине.