Музеум редкости при војној болници у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Историја: Lindenmayr, Serbien, dessen Entwicklung und Fortschritt im Sanitätswesen, 333. |
|||
Ред 50:
{{цитат|„Књаз Милош Обреновић Први јесте и први оснивач јестаственичке збирке у Србији. У његовом конаку у Крагујевцу виђале су се кости од препотопних животиња и други знаменити природни предмети, докле није наредио да се те ствари у војену болницу пренесу, тамо чувају и даље прикупљају. Наредба је Књажева испуњена и збирка је се, благодарећи заузимљивости старих војних лекара, прилично попунила.“<ref>Јован Жујовић, „Великошколски кабинет за минералогију, геологију и палеонтологију. Извештај за год. 1880 – 1888.“, Геолошки анали Балканског полуострва Књига II (1890): 84. </ref>|}}
Међутим око ове Кнежеве донације Музеуму има доста недореченог, јер Жујовић не наводи имена „старих војних лекара“, док Линденмајер ни у једном од својих текстова о Музеуму не спомиње збирку Кнеза Милоша, већ наводи да је музејска збирка, у почетку, била његово и Биргово приватно власништво.<ref> Lindenmayr, Serbien, dessen Entwicklung und Fortschritt im Sanitätswesen, 333.</ref> Из неколико разлога изгледа мало вероватно да је кнез Милош могао да донесе одлуку о смештању своје збирке у Војну болницу у Београду. Након Милошевог пада са власти и одласка из Србије јуна 1839. године, у његовом конаку у Крагујевцу, у просторији званој „музеум“, остала је минералошка збирка, која је била поклон барона Сигмунда фон Хердера ''(Sigismund/Sigmund August Wolfgang von Herder, 1776—1838)''. Могуће је да је поред те збирке, у „музеуму“ било и других природних предмета али се поставља питање који би могао да буде Кнежев мотив за њихово издвајање и слање у Београд.
За чувара Музеума редкости одређен је Флоријан Бирг, који је своју дужност штабног хирурга и старање о болесницима, свакодневно обављао у Болници. Линденмајер је, као штабни доктор, имао многобројна задужења у Главном штабу гарнизона, а једно од њих је био надзор над радом болнице.
Када је Линдермајер, 23. јуна 1845. године био унапређен у служби постављењем на место начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела, са тог места, он је наредне године обезбедио подршку Министарства раду Музеју, у чијем је фонду до тада било сакупљено око сто предмета.<ref> Lindenmayr, Serbien, dessen Entwicklung und Fortschritt im Sanitätswesen, 333. </ref>
Дана 31. јануара 1846. године, у циљу бољег увида у стање здравља народа, као и увида у рад лекара, Санитетско одељење је прописало Правила за писање извештаја окружних лекара и физикуса. 235 Тачка 9. Правила гласила је: „Јесу ли се какве природне редкости појавиле у људству или у марви?“, којим је наложено да се пронађене реткости шаљу Министарству. Овим Правилником окружним властима и самих лекара је скренута пажња на питања обогаћивање музејске збирке, што је убрзо показало резултате. Само две недеље по прописивању Правила, Музеј је добио један зоолошки препарат послат од Начелства шабачког округа, уз извештај Сек. Радивој Милованчевић Нач. мајор Добросав Здравковић:{{цитат|„Ноћу између 31. пр. м. и 1. о. м. ојагњила је једна овца у селу Јеленчи срезу посавско- тамнавском овог окружја једно јагње мртво, у кога на глави мјесто природна два ока, насред чела само једно налазеће се, но и ово једно опет није уредно сочињено но јако се примјетити даје да оно из оба ока у једно састоји се. Доња вилица уредна је, на горњој пак вилици нема носа, нити костију нити зуба, но само једно парче коже, зато не би могло ово живети никако, јербо неби се у овоме стању ранити могло. Одсечену од овог јагњета главу, које је женско било, и на своје време ојагњило се, Нач. је ово предало физикусу окр, тек је он у спиритусу сачувао, и зато оно исту као природе редкост шиље висoкосл. П. в. д. на усмотреније.“.<ref>АС, МУД – С, СФ II 1846 № 28. Допис од 15. фебруара 1846. № 761.</ref>|}}236
== Намена и задаци Музеума ==
| |||