Риста Цветковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Било је то у вријеме бугарске пропаганде у Македонији и Старој Србији. Молбе су углавном упућиване кнезу [[Милан Обреновић|Милану]] и цару [[Александар II Николајевич|Александру II]], али и на адресу европских дипломата и султана. Турска власт и бугарско свештенство се свим силама трдудило да осујети тај посао прикупљања потписа.
По [[Спиридон Гопчевић|Спиридону Гопчевићу]], потказан од славенофилских (руских) агената снашла га је страшна смрт (раскомандан је, рашчеречен). Турци приковаше четири дијела његова тијела, заједно са молбом, поцјепаном на четири комада, на четири стуба с обје стране пута. Најсрамније од свега је било што српска влада није одобрила ни 360 динара, колико је захтјевала врањска сиротињска каса, за биједну сирочад мученикову. Убијен је 16. јуна [[1878]]. године.
У једној од каснијих молби за сједињење са Србијом, молба је имала преко 50 општинских печата али ни једног потписа. Разлог је био страх јер је похапшено 250 људи из Скопља који су потписали Божинчетову молбу. <ref>{{Cite book|last=Гопчевић|first=Спиридон |authorlink= |coauthors= |title= Стара Србија и Македонија, pp. 319., 326. |year=1890|url=https://www.scribd.com/document/88402383/Spiridon-Gop%C4%8Devi%C4%87-Stara-Srbija-i-Makedonija |publisher= |location= Београд |id=}}</ref> == Референце ==
| |||