Милован Миловановић (лекар) — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{Научник
| име = Милован Миловановић
| слика = Милован Миловановић (Неготин, 1884 – Београд, 1948).jpg
| ширина_слике = 220px
| опис_слике =
| датум_рођења = [[1884]].
| место_рођења = [[Неготин]]
| супружник =
| деца =
| пребивалиште =
| националност = [[србин]]
| поље = [[Судска медицина]]
| институција = [[Медицински факултет у Београду]]
| школа =
| ментор =
| студенти =
| познат_по = Први професор судске медицине у Србији
| награде =
| напомене =
}}
'''Милован Миловановић''' ([[Неготин]], [[1884]] — [[Београд]], [[1948]]) био је српски лекар, редовни члан Сепског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду. Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.<ref>Јелена Јовановић Симић ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ - 19. ВЕК И ПРВА ПОЛОВИНА 20. ВЕКА, Српска академија наука и уметности, Музеј науке и технике, Српско лекарско друштво, Београд 2016</ref>
Медицину је студирао у Бечу од 1904. до 1910. године.
 
По повратку са студија медицине у Србију 1911. године, након што је Миловановићеву заинтересованост за судску медицину приметио шеф Просектуре др Едуард Михел, на његов предлог ангажован је и потом постављен је за секундарног лекара Просектуре Опште државне болнице у Београду.
 
Током 1911. и 1912. године усавршавао се у бечком Институту за патологију, да би се током 1920. поново вратио у Беч на специјализацију из патолошке анатомије и судске медицине.
 
Као резервни санитетски официр, учествовао је 1912. и 1913. године у балаканским ратовима које је водила Српска војска.
Током Првог светског рата, након што је био разрешен војне дужности 1915. године, радио је до до краја рата у Просектури и у Епидемијској лабораторији у Београду.<ref>Snežana Veljković, Hronika sudske medicine u Beogradu 1863-1923-2006 (Beograd: Medicinski fakultet, 2009), 122, 123</ref>
 
По завршетку Првог светског рата Миловановић је наставио рад у Просектури да би по оснивању Медицинског факултета у Београду био послат на специјализацију из области патолошке анатомије и судске медицине у Беч. Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора.
 
Преминуо је у Београду 1948. године, одузевши себи живот у 64. години живота.<ref>Snežana Veljković, Hronika sudske medicine u Beogradu 1863-1923-2006 (Beograd: Medicinskifakultet, 2009), стрpp. 124, 125 и 126.</ref>
 
== Дело ==
1.572.075

измена