Фоча — разлика између измена

230 бајтова додато ,  пре 2 године
м
 
=== Културна историја ===
Једну страну биографску књигу преведену на српски језик набавио је 1830. године у "Рагужи" (Дубровнику) "купец" Георгије Продановић родом из Фоче.<ref>Дормер: "Руководство человеческога живота славног аутора лорда Честерфилда", превод, Будим 1830. године</ref> Било је 1855-1856. године у Фочи, претплатника српског листа из Беча.<ref>"Световид", Беч 1856. године</ref> Хроничар друштвеног живота Фоче био је у последњој деценији 19. века, млади учитељ Марко Поповић, који је редовно слао дописе српским листовима, потписујући се са "Родољуб". Прво Српско црквено певачко друштво у Фочи, основао је 1887. године тадашњи учитељ Саво Пјешчић. Престало је оно међутим са радом, после само годину дана, због неслоге. Нови учитељ Марко Поповић је поново покренуо питање певачког друштва, које је требало да има и своју књижницу, у једној од учионица школских. Изабран је затим оснивачки одбор под председништвом Тода Туфекџића, да оснује и региструје ново стално певачко друштво у Фочи, током 1889. године.<ref>"Дабро-босански источник", Сарајево 1889. године</ref> Певачко друштво је заиста и основано, уписало се у њега одмах 22 члана утемељивача, и после још 19 помажућих и 17 извршујућих чланова. На челу се налазио Управни одбор са председником Јовом Јеремићем, подпредседником Васом Кујунџићем, перовођом Марком Поповићем, благајником Тодором Хаџи Вуковићем, док је хоровођа био Владо Глођајић. У Фочи су тамошњи Срби приредили о Савиндану 1890. године добротворну Светосавску беседу у корист "Школског фонда". Било је гостију са свих страна, нарочито трговаца - из Трста, Дубровника, Мостара, Требиња, Сарајева, Ужица и околине, а скупљено је чист приход 226 форинта и 62 новчића. Међу значајнијим гостима из саме Фоче, вреди поменути: Витеза Мирона Зарзицког "котарског престојника" (среског начелника), Тодора Шарунца генералмајора, Леа Магера народног лекара, Марка Радојевића капетана, свештенике - Гавра Драговића, администратора Риста Кочовића, Ника Поповића, Тодора Кандића и Пантелејмона Соколовића, затим Фрања Трупкијевића судију, Авдагу Муфтића начелника, те више официра и трговаца. Бројним приложницима захвалио се преко српског листа један од приређивача, учитељ Марко Поповић.<ref>"Босанска вила", Сарајево 1890. године</ref> Светосавска беседа је приређена и следеће 1891. године, али приход је био скромнији, само 125 форинти и то од улазница. Објавио је 1894. године у Новом Саду, приповетку "Све за народ", ђакон и учитељ [[Марко С. Поповић]] "Родољуб", трошком владике дабро-босанског Георгија. Учитељ Марко је од 1889. године, читаву деценију стални сарадник црквених листова, у којима поред дописа из Фоче, објављује и своје песме, говоре, проповеди или описује црквене старине. Приређена је у Фочи јануара 1892. године добротворна "Милутиновићева забава", на којој је учествовало тамошње Српско пјевачко друштво.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године</ref>Основано је пред крај 19. века у месту Дружина православних Срба "Побратимство",<ref>"Застава", Нови Сад ?</ref> из којег ће проистећи "Друштво антиалкохолиста", које се борило против употребе алкохолних пића. За Фочу се говорило 1898. године "то је последња станица где су потпуно одомаћени србијански обичаји, играње и певање". Када је митрополит посетио Фочу 1898. године у цркви је певало Српско-православно мешовито певачко друштво, под хоровођом поп Јосифом Кочовићем. Он је тада постављен за окружног протопрезвитера и додељено му је право ношења црвеног појаса. Тада је у место већ постојало "Друштво антиалкохолиста", које се борило против употребе алкохолних пића.
 
=== Први светски рат ===
26.978

измена