Латински језик — разлика између измена

=== ЛитератураРеференце ===

[[Списак латинских превода модерне књижевности|Латински преводи модерне литературе]] као што су -{''[[Хобит (роман)|Хобит]]''}-, ''[[Острво са благом]]'', ''[[Робинзон Крусо]]'', ''[[Paddington Bear|Медвед Падингтон]]'', ''[[Вини Пу]]'', ''[[Тинтин|Тинтинове авантуре]]'', ''[[Астерикс]]'', ''[[Хари Потер]]'', ''[[Walter the Farting Dog|Волтер и прдећи пас]]'', ''[[Мали Принц]]'', ''[[Макс и Мориц]]'', ''[[How the Grinch Stole Christmas!|Како је Гринч украо Божић!]]'', ''[[The Cat in the Hat|Мачка у шеширу]]'', и књигaкњига бајки, -{„''fabulae mirabiles''“}-, имају за циљ да придобију популарно интересовање за језик. Додатне ресурсе обухватају збирке израза и ресурси за превођење свакодневних фраза и концепата на латински, као што је -{''[[Meissner's Latin Phrasebook]]''}-.

[[Утицај латинског на енглески]] је био знатан у свим ступњевима његовог изолованог развоја. У [[Средњи век|Средњем веку]], дошло је до позајмљивања из латинског услед црквене употребе коју је успоставио свети [[Августин Кентерберијски]] у 6. веку или индиректно након [[Норманско освајање Енглеске|Норманског конквеста]], путем [[Англонормански језик|Англонорманског језика]]. Од 16. до 18. века, енглески писци су сковали огроман број нових речи из латинских и грчких речи, званих „мастионични термини“, као да су били просути из посуде са мастилом. Многе од тих речи је јеном користио њихов аутор и затим су заборављене, док су се неке корисне речи одржале, као што су -{''imbibe''}- и -{''extrapolate''}-. Многи од веома честих [[Слог|полисложних]] енглеских речи имају латинско порекло посредством [[Старофранцуски језик|старофранцуског]] језика. Романске речи сачињавају 59%, 20% и 14% [[Енглески језик|енглеског]], [[Немачки језик|немачког]] и [[Холандски језик|холандксог]] речника.<ref>{{citeCite book |last=Finkenstaedt |first=Thomas |author2=Dieter Wolff |title=Ordered Profusion; studies in dictionaries and the English lexicon |publisher=C. Winter |year=1973 |isbnid=ISBN 3-533-02253-6|pages=}}</ref><ref>Uwe Pörksen, German Academy for Language and Literature’s Jahrbuch [Yearbook] 2007 (Wallstein Verlag, Göttingen (2008,). ppстр. 121-130)</ref><ref name="Walter">{{cite book|url=https://pure.knaw.nl/ws/files/475024/Van_der_Sijs_Loanwords_in_the_World's_Languages.pdf|title=Loanwords in the World's Languages: A Comparative Handbook |page=[https://books.google.co.id/books?id=HnKeVbwTwyYC&lpg=PP1&hl=en&pg=PA370#v=onepage&q&f=false 370] |publisher=Walter de Gruyter |year=2009}}</ref> Те цифре драматично расту кад се узму у обзир само несложене и неизведене речи. Сходно томе, Романске речи сачињавају око 35% холандског речника.<ref name=Walter/>

Једна студија која је анализирала степен диференцијације романских језика у поређењу са латинским (поређећи [[Фонологија|фонологију]], [[Инфлација|инфлацију]], [[дискурс]], [[Синтакса|синтаксу]], [[речник]], и [[Интонација (лингвистика)|интонацију]]) је индицирала следећу расподелу (што је већи проценат, то је веће растојање од латинског): сардинијски 8%, [[Италијански језик|италијански]] 12%, [[Шпански језик|шпански]] 20%, [[Румунски језик|румунски]] 23.5%, [[Окситански језик|окситански]] 25%, [[Португалски језик|португалски]] 31%, и [[Француски језик|француски]] 44%.<ref>{{cite book |title=Story of Language |last=Pei |first=Mario |authorlink=Mario Pei |year=1949 |isbnid=03ISBN 0-9700397-40000400-1 }}</ref>

Током европске историје, образовање у класици се сматрало кључним за оне који су желели да се придруже писменим круговима. [[Настава на латинском]] је есенцијални аспекат. У данашњем свету, велики број студената латинског у САД учи из уџбеника ''Виколков латински: Класични уводни курс латинског, базиран на античким ауторима''. Ту књига, први пут објавњену 1956. године,<ref>{{cite web | url=http://www.wheelockslatin.com/ | title=The Official Wheelock's Latin Series Website | first=Richard A. | last=LaFleur | year=2011 | publisher=The Official Wheelock's Latin Series Website}}</ref> написао је [[Frederic M. Wheelock|Фредерик Вилок]], који је докторирао на [[Универзитет Харвард|Харвардском универзитету]]. ''Вилоков латински'' је постао стандардни текст за многе америчке уводне курсеве латинског.

У [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], [[Класична асоцијација]] подстиче проучавање антике на различите начине, као што су публикације и стипендије. [[Универзитет у Кембриџу]],<ref>{{cite web|url=http://www.cambridgescp.com/ |title=University of Cambridge School Classics Project - Latin Course |publisher=Cambridgescp.com |accessdate=2014-04-23}}</ref> [[OтворениОтворени универзитет]],<ref>{{cite web|url=http://www3.open.ac.uk/study/undergraduate/course/a297.htm |title=Open University Undergraduate Course - Reading classical Latin |publisher=.open.ac.uk |accessdate=2014-04-23}}</ref> и бројне друге престижне независне школе, на пример [[Колеџ Итон|Итон]], [[Хароу школа|Хароу]], [[Haberdashers' Aske's Boys' School|Хабердашер Аскова школа за дечаке]] и -{''Via Facilis''}-,<ref>{{cite web|url=http://www.thelatinprogramme.co.uk/ |title=The Latin Programme – Via Facilis |publisher=Thelatinprogramme.co.uk |accessdate=2014-04-23}}</ref> лондонска хуманитарна организација, имају латинске курсеве. У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким ДржавамаСАД]] и [[Канада|Канади]], [[Америчка лига класика]] подржава сваки напор којим се унапређује проучавање класика. Њихове подружнице обухватају: [[Национална јуниорска лига класика]] (са више од 50.000 чланова), која подстиче средњошколце да наставе проучавање латинског језика, и [[Национална сениорска лига класика]], која подстиче студенте да наставе студије класика у колеџу. Лига такође спонзира [[Национални латински испит]]. Класичар [[Mary Beard (класичар)|Мери Берд]] је написала у -{''[[The Times Literary Supplement]]''}- 2006. године да је разлог за учење латинског оно што је написано у њему.<ref name="timesonline train the brain">{{cite web | url=http://timesonline.typepad.com/dons_life/2006/07/does_latin_trai.html | title=Does Latin "train the brain"? | work=[[The Times Literary Supplement]] | date= 10. 7. 2006 | accessdate=20. 12. 2011 | authorlast=Beard, |first=Mary | quote=No, you learn Latin because of what was written in it – and because of the sexual side of life direct access that Latin gives you to a literary tradition that lies at the very heart (not just at the root) of Western culture. | authorlink=Mary Beard (classicist)}}</ref>

* {{Cite book|ref= harv|title=A companion to Latin studies |first=John Edwin |last=Sandys|location=Chicago |publisher=[[University of Chicago Press]] |year=1910|pages=811–812}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv |last=Allen|first=William Sidney |year=2004|title=Vox Latina – a Guide to the Pronunciation of Classical Latin |edition=2nd |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |id=ISBN 0-521-22049-1}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv | title=The foundations of Latin |last=Baldi|first=Philip| location=Berlin | publisher=Mouton de Gruyter |year=2002}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv | last=Bennett|first=Charles E.|title=Latin Grammar|publisher=Allyn and Bacon|location=Chicago|year=1908|id=ISBN 1-176-19706-1}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv | title=A grammar of Oscan and Umbrian, with a collection of inscriptions and a glossary | first=Carl Darling |last=Buck| location=Boston | publisher=Ginn & Company |year=1904}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv | first=Victor Selden |last=Clark|year=1900|title=Studies in the Latin of the Middle Ages and the Renaissance |location=Lancaster |publisher=The New Era Printing Company}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv | last=Diringer|first=David|title=The Alphabet – A Key to the History of Mankind|publisher=Munshiram Manoharlal Publishers Private Ltd.|location=New Delhi|year=1996|origyear=1947|id=ISBN 81-215-0748-0}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv | title=Vulgar Latin|first1=József |last1=Herman|first2=Roger (Translator) |last2=Wright|location=University Park, PA|publisher=[[Pennsylvania State University Press]]|year=2000|id=ISBN 0-271-02000-8}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv |last1=Holmes|first1=Urban Tigner|last2=Schultz|first2=Alexander Herman|title=A History of the French Language|location=New York|publisher=Biblo-Moser|id=ISBN 0-8196-0191-8|year=1938}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv | last=[[Tore Janson|Janson, Tore]] |year=2004|title=A Natural History of Latin |location=Oxford |publisher=[[Oxford University Press]] |id=ISBN 0-19-926309-4}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv |last=Jenks|first=Paul Rockwell |year=1911|title=A Manual of Latin Word Formation for Secondary Schools |location=New York |publisher=D.C. Heath & Co}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv | first=Frank Robert |last=Palmer| title=Grammar |edition=2nd | location=Harmondsworth, Middlesex, England; New York, N.Y., U.S.A. | publisher=[[Penguin Books]] |year=1984|id=ISBN 81-206-1306-6}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv |title=New comparative grammar of Greek and Latin | first=Andrew L |last=Sihler| location=New York | publisher=Oxford University Press |year=2008}}

* {{Cite book|ref= harv| ref=harv | first=N. |last=Vincent| contribution=Latin | title=The Romance Languages| editor1-first=M. | editor1-last=Harris| editor2-first=N. | editor2-last=Vincent| publisher=[[Oxford University Press]] |year=1990| location=Oxford |id=ISBN 0-19-520829-3}}

* {{citeCite book|ref= harv| ref=harv |last=Waquet| first=Françoise | title=Latin, or the Empire of a Sign: From the Sixteenth to the Twentieth Centuries | publisher=Verso |year=2003|id=ISBN 1-85984-402-2 | first2=John (Translator) | last2= Howe}}

* {{citeCite book|ref= harv| url=https://books.google.com/books?id=2sIDAAAAQAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | title=A new abridgment of Ainsworth's Dictionary, English and Latin, for the use of Grammar Schools |last=Dymock|first=John| edition=4th | location=Glasgow | publisher=Hutchison & Brookman |year=1830}}

* {{citeCite book|ref= harv|url=http://www.gutenberg.org/etext/15665 |title=New Latin Grammar |first=Charles E. |last=Bennett|year=2005|publisher= Project Gutenberg | origyear=1908 |edition=2nd |id=ISBN 1-176-19706-1}}