Луј XIII — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 28:
Изненадна смрт краља Анрија IV у атентату [[1610]]. године поставила је на Француски престо његовог сина Луја XIII који је тада имао само девет година. Државно регенство у тој ситуацији преузима његова мајка Марија Медичи која ће касније одбијати да преда власт пунолетном сину. Формално по тадашњем закону Луј XIII постаје пунолетан у својој тринаестој години, али реалну власт он ће преузети тек 1617. године. Како му мајка нити тада није допуштала самостално управљање долази до њихове жестоке свађе, што резултује њеним протеривањем у забачену провинцију из које ће она дигнути две неуспешне оружане буне против сина. Тако јавно указана неслога унутар династије је охрабрила хугеноте да подигну буну која је угушена 1621. године уз излазак краља на бојно поље. У тако дугорочно нестабилној ситуацији Луј -{XIII}- се одлучује 1624. године на постављање кардинала Ришељеа на место првог министра. Том одлуком до тада неодређена спољна политика Француске добија контуре које се неће мењати до краја живота овог краља. У Немачкој тога доба траје тридесетогодишњи грађански рат између протестаната окупљених око Шведске и католика окупљених око Аустрије. Француска као католичка сила остаје формално неутрална, али финансијски потпомаже протестанте с циљем смањивања моћи Хабзбурга. У одлучујућим тренуцима, Француска скида прикривену неутралност и објављује рат католичким силама. То се дешава 1635. године када су протестанти у Немачкој потучени и спремни потписати било какав мир само да рат престане. Од тада до краја владавине Луја XIII Француска се налази у рату с Шпанијом и Аустријом. Повећање пореза ради финансирања рата доводи до неорганизованих буна 1636—1639. које су лако угушене.
Историјска оставштина овог краља је наређење из двадесетих година седамнаестог века да сви дворци, утврђења и сличне творевине унутар Француске морају срушити своје одбрамбене зидине. Том проведеном наредбом племићи су изгубили и најмању шансу за успех будућих побуна, пошто је само краљ од сада имао управу над свим утврђењима унутар државе. Резултат те промене постаје краљев апсолутизам који се остварује у пуном светлу током владавине његовог сина Луја XIV. Луј XIII, који је целог живота био слабог здравља, умире од [[Кронова болест|Кронове болести]]{{sfn|Petitfils|2008|
Његова жена била је [[Ана од Хабзбурга]] (1601–1666), а синови [[Луј XIV]] и [[Филип I, војвода Орлеански]].
Ред 34:
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
| име = Луј XIII
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
Ред 78:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|first=Jean-Christian|last=Petitfils|title=Louis XIII|publisher=Perrin|year=2008}}
== Спољашње везе ==
Ред 97:
{{Француски владари}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Рођени 1601.]]
| |||