Украјинци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 113:
Украјинци су добили име по земљи (Украјина) која је први пута забиљежена у [[Кијевска хроника|Кијевској хроници]] [[1187]]. Отуда настаје ''народ украинскји'' (украјински народ) и ''Украинтси'' (Украјинци). У [[18. век|18]]. и [[19. век]]у царистичка номенклатура Украјинцима означава само становнике Слобидске Украјине, провинције чије је средиште био град [[Харков]]. Харков постаје средиште [[1765]]., едиктом [[Катарина Велика|Катарине II]], руске краљице. Године [[1835]]. ова провинција постаје Харковска провинција. У 19. веку Пољска овим називом означава становнике Кијевске губерније. Овај назив у Галицији и Буковини за њих се неће употребљавати све до прве четвртине [[20. век]]а, у Транскарпатији до 1930-их, а у Прешовској регији до касних 1940-их. У 20. веку ''Малоросијани'' или ''Малороси'' (=Мали Руси) поче ће да се сматра дерогаторним називима.
Најстарији записани називи за Украјинце су Русини, што ће се у латинском претворити у ''-{Russi, Rutheni}-'' и ''-{Ruteni}-''. Почетком [[16. век]]а московски документи Украјинце називају Черкаси, алудирајући, чини се, на чињеницу да живе око града Черкаси где се налазило много козачких насеља. Називи Русини и Рутени сачували су се као имена за Западне Украјинце. [[Александар Пишчевић]] у својим мемоарима крајем 18. и почетком 19. века спомиње само [[Малоруси|Малорусе]] а никада Украјинце. <ref>{{Cite book|last= Пишчевић|first= Александар|authorlink= |coauthors= |title=Мој живот (1764.-1805.), стр. 290. |year=2003.|url= |publisher= Матица српска и Српско-украјинско друштво|location= Нови Сад |id=}}</ref>. {{цитат|И Малоруси, суседи Нове Србије, чији је живот испуњен потказивањима, доставама и тужбама, живе у вечитом међусобном рату.}}
== Кратки историјат ==
Ред 202:
Док на Западној обали Украјинци долазе под утицај аустријске културе, и на Левој обали има компликација. Руси и Швеђани ратују за Балтичку обалу. Војска је скупа, врши се економски притисак на Украјинце. Године 1687. за атамана је изабран [[Иван Мазепа]] 1644—1709. Он ризично коцка, своје козаке (4,000) удружује у десетом месецу 1708. с војском Карла. Споразум је ускоро склопљен између Украјине и Шведске по којем ће Украјина бити потпуно независна од свих страних сила. Несрећом, већина украјинске јавности није упућена у атаманове интенције и противи се његовом плану устанка против [[Петар Велики|Петра]]. Неслога је довела да су царске трупе почеле прогањати козаке. Делом су ови козаци уништени, а неки позатварани. Атаман Иван је проглашен издајицом а име му је анатемизирано. Царском одлуком новим атаманом проглашен је И. Скоропадски (1646—1722)
Након пораза шведске војске код Полтаве у шестом месецу 1709. и капитулацијом Карла и његових савезника, царска офанзива против аутономије гетманата извршена је много брже. Запорошки сич је уништен. Хиљаде козака беже у Турску у потрази за заштитом. Петар I успешно уништава све трагове украјинског државног система и њен економски потенцијал. Током елекције И. Скоропадски (1708), Петар I одбија да потпише традиционални уговор између Украјине и Русије. Нови атаман, практично нема никаквих права доношења самосталних одлука. Сљедећи корак уништења украјинске аутономије је стварање (Прве) [[Мала Русија|Мале Русије]] 1722.
Касније нешто покушава учинити нови гетман Д. Апостол (1654—1734), оснује тек 'нови сич', гетманове активности остадоше под паском цара, односно његове политике. К. Розумовски (1728—1803) изабран је за новог гетмана 1750., он ће бити последњи. Он ипак реорганизује козачку војску, припрема неке реформе, одржава састанке козачких часника и настоји се реши стране политике. Но ствара се и Друга Мала Русија 1764., потпуно је ликвидирана аутономија Леве обале гетманата. Напади цариста 1770-их и 1780-их финале су уништења украјинске аутономије и ликвидације козачке војске. На месту Слободне Украјине настаће Харковско поткраљевство.
| |||