Хемичар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
'''Хемичар''' (од грчке речи -{chēm (ía)}- алхемија + -ичар; замена за -{''chymist''}- из средњовековног латинског -{''alchimista''}-<ref>{{cite web |url= http://www.dictionary.com/browse/chemist?s=t |title= Chemist }}</ref>) је [[научник]] обучен у области [[Хемија|хемије]]. Хемичари студирају композицију материјала и његова стојства. Хемичари детаљно описују својства која студирају у погледу квантитета, са детаљима на нивоу [[молекул]]а и њихових компоненти [[атом]]а. Хемичари пажљиво мере пропорције супстанце, брзине [[Хемијска реакција|реакција]], и друге [[Hemijska osobina|хемијске особине]].
Хемичари користе своје знање да се упознају са композицијом и својствима непознатих супстанци, као и да репродукују и синтетишу велике количине корисних супстанци које се природно јављају и да креирају нове вештачке супстанце и корисне процесе. Хемичари могу да буду специјализовани у бројним [[Хемија|потпољима хемије]].<ref>{{cite encyclopedia |author=W.G. Laidlaw |author2= D.E. Ryan |last3=Horlick|first3=Gary|display-authors=etal |url= http://www.thecanadianencyclopedia.com/en/article/chemistry-subdisciplines/ |title=Chemistry Subdisciplines |publisher=[[The Canadian Encyclopedia]] |date = 10. 12. 1986. |accessdate = 12.
== Историја хемије ==
Ред 11:
Корени хемије се могу пратити до феномена [[сагоревање|горења]]. [[Ватра]] је била мистична сила која је трансформисала једну супстанцу у другу и стога је била од примарног интереса за човечанство. Она је омогућила [[Discovery (observation)|откриће]] [[гвожђе|гвожђа]] и [[стакло|стакла]]. Након што је откривено [[злато]] и постало драгоцен материјал, многи људи су били заинтересовано да нађу метод којим би се друге супстанце конвертовале у злато. То је довело до [[Протонаука|протонауке]]<ref>Brakel, Jaap, "[https://books.google.com/books?id=XU1OwXNHN50C&pg=PA160&dq=protoscience&hl=en&sa=X&ei=xsn6Tty0BtO78gOz8oAZ&ved=0CDYQ6AEwAQ#v=onepage&q=protoscience&f=false protoscience and protochemistry]", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000</ref> зване [[алхемија]].<ref>{{citation |last=Malouin|first=Paul-Jacques |contribution=Alchimie [Alchemy] |contribution-url=http://hdl.handle.net/2027/spo.did2222.0000.057 |title=[[Encyclopédie]] ou Dictionnaire Raisonné des Sciences, des Arts, et des Métiers, ''Vol. I'' |location=Paris |year=1751|editor-last=Diderot|editor-link=Diderot |editor2-last=d'Alembert |editor2-link=D'Alembert |display-editors=0 |publisher=translated by Lauren Yoder in 2003 for Michigan Publishing's ''The Encyclopedia of Diderot & d'Alembert Collaborative Translation Project''}}</ref><ref name=lindy>{{harvp|Linden|1996|pp=7 & 11}}</ref> Реч ''хемичар'' је изведена из [[New Latin|новолатинске]] именице -{''chimista''}-, скраћенице за -{''alchimista''}- ([[Alchemy|алхемичар]]). Алхемичари су открили многе [[Хемијски процес|хемијске процесе]] који су довели до развоја модерне хемије. Хемију у данашњем облику, изумео је [[Антоан Лавоазје]]<ref name="Schwinger">{{cite book|last=Schwinger|first=Julian
|authorlink=Julian Schwinger |title=Einstein's Legacy |year=1986|publisher=Scientific American Library |location=New York |
== Образовање ==
Ред 28:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Ellison-Taylor|publisher=Longmans|title=Chemical Plant Technology: An Introductory Manual|year=1970|display-authors=etal}}
== Спољашње везе ==
|