Граднулица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м попуњавање шаблон Чишћење using AWB |
|||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{чишћење|разлог=|датум=}}
[[Датотека:Zrenjanin mz.png|мини|десно|250п|Месне заједнице у Зрењанину]]
'''Граднулица''' је једно од највећих градских насеља у [[Зрењанин]]у.
Ред 12:
У главној граднуличкој улици која данас носи назив „Цара Душана“ је Константин Данил имао сликарску радионицу. Преко пута у истој улици је родна кућа Павла Аршинова (1855-1930) професора и публицисте у Београду.<ref>Александар М. Станојловић: "Петровград (Велики Бечкерек), Петровград 1938.</ref> Управо се Аршинов нарочито ангажовао око заштите дела комшије иконописца Данила. У 2007. години је у овој улици отворен први зрењанински правни факултет.
На југу Граднулице била је кућа породице Варади, која је уништена приликом реконструкције градског саобраћаја, кад је изграђена „Магистрала“.
На северу Граднулице налази се стадион и просторије Спортског клуба „Граднулица“. Месна заједница Граднулица данас поред старе историјске Граднулице обухвата и насеља Аљмачки крај, Ливаде, Бикарница и Гувно. Аљмачки крај је насељен у XVIII веку, породицама Срба граничара из села Алмаш код Новог Сада, који су отпуштени из службе. На месту њиховог првобитног насеља је данас Ђурђевска улица. Остали делови садашње Граднулице су подигнути после Другог светског рата.
Ред 27:
Данашња зграда православне српске цркве, посвећена је Св. Ваведењу Богородице. Ова једнобродна барокна грађевина је свој коначни облик добила 1777. године. Иконостас су радили иконописци Арса Теодоровић и Грегор Ранисављев 1816-1819. године. Изграђена је иначе на месту где се давно налазио пресељени манастир Дреновац, чија Света трпеза је и данас Света трпеза Ваведењске Цркве. У манастиру се као посебна светиња чува копија иконе Пресвете Богородице Бездинске. С јужне стране Цркве је капела над гробом Св. Рафаила Банатског, која се сматра остатком старог манастира. Ваведењски храм је обновљен 1914. године, а зидно слике је насликао Стеван Алексић. Сећање на манастир, остало је у народу, што се може видети из назива улице Манастирска, на чијем је углу с улицом Цара Душана Граднуличка Ваведењска црква, непосредно близу основне школе «Ђура Јакшић» и забавишта. Поменута основна школа у том делу града је почела са радом у модерном здању 11. октобра 1938. године. Носила је назив ОШ "Витешки Краљ Александар I Ујединитељ".<ref>Петар Субић: "Спомен плоче у граду Зрењанину", Зрењанин 2007.</ref>
На месту ваведенске цркве је вероватно постојала православна црква и у средњем веку, за коју се поуздано зна да је постојала још у доба турске власти, јер је затечена по ослобођењу од Турака крајем XVII века.
Око цркве је некад постојало православно гробље, а остаци надгробних споменика су крајем XX века још били видљиви у црквеној порти.
Вероватно се радило о средњовековном култном месту, о чему сведоче заштићени остаци бреста у порти цркве, где је извирала «водица», приписана Св. Рафаилу, након чије смрти је потекла и имала лековита својства, о чему сведоче вотивни дарови исцељених, који се чувају у поменутој капели. Према народном предању, богослужења су се одржавала под овим брестом знатно пре него што је подигнута црква у Граднулици. До недавно се одржавао обичај да се на празник Св. Тројице (Духови) под брестом реже колач, што се чинило "од доба Св. цара Стефана Силног", ради чије успомене је и главна улица насеља названа улицом Цара Душана. Брест је изгорео услед удара грома шездесетих година XX, али је његово стабло ватрогасна служба спасла и оно је касније конзервирано.
* ''Словачка евангеличка црква'', подигнута [[1837]]. године. Првобитно није имала торањ, који је касније дозидан. Поред словачке парохије, пре 1945. године имала је још једну немачко-мађарску. Припадника лутеранске вероисповести је у Зрењанину било мало, тако да је евангеличка заједница Зрењанина без свештеника, храм опслужује пастор из Араца.
| |||