Средњовековни градови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м попуњавање шаблон Чишћење using AWB |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{чишћење|разлог=|датум=}}
{{Друго значење3|Средњовековни град}}
'''Краљевски град''' је термин који означава средњовековни град који је [[владар]] даривао са специјалним привилегијама које су му гарантовале привилегован положај у [[Средњи век|средњовековном]] [[Друштво|друштву]] и [[Држава|држави]].
== Оснивање градова у средњовековним државама ==
Ред 33:
* Слободни краљевски градови - сви краљевски градови (у [[18. век]]у их је било 61) су имали своје статуте, своје градске органе управе и судство (које је судило у грађанским и кривичним споровима) као и своје оружане снаге. Били су изузети од жупанијске власти и подређени краљу. Пошто су третирани као колективни племићи, ови градови су били ослобођени царина, скеларина и тридесетине, а имали су и право избора свештеника у граду, право коришћења „малих краљевских права“ (продаја пића, производња пива, држање млинова, месара, лов, риболов), право убирања царина и право да дају или одузму грађански статус својим становницима и имали су право држања вашара. Другостепена инстанца за судске спорове грађана ових градова је био суд града [[Будим]]а. Слободни краљевски градови су заједно са племством и црквом чинили „нацију“ и из редова ова три сталежа је и попуњавано чланство сабора. [[Жигмунд Луксембуршки]] је као награду за верност коју су му градови пружали, „градским декретом“ дао градовима право мача (то значи да је градски суд добио право изрицања смртне казне). У току 18. века, на територији Србије тај статус су стекли [[Нови Сад]], [[Суботица]] и [[Сомбор]].
* Краљевске вароши - изузете из жупанијске јурисдикције и подређени краљевском ризничару (или главном финансијском чиновнику световног или црквеног поглавара, на пример, Дебрецин је морао да се обрати тавернику Деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] као другостепеној инстанци, а сам деспот је био последња инстанца) који је и био другостепена судска инстанца. Такође су имали своје статуте по којима су функционисали али нису били представљени у сабору краљевине.
* Тргови - били су под јурисдикцијом световног или црквеног поглавара али су становници били слободни и имали одређене привилегије одређене повељом коју им је даривао феудални господар. Управу и судство су попуњавали чиновници господара уз делимично учешће представника трга. Обично су имали право плаћања феудалних обавеза одсеком (тачно утврђен износ, једном у години на унапред одређен дан), право држања сајма и могућност откупљивања већег дела обавеза (од [[1820]]. године, свих). Тргови су били подређени свом господару (плаћање обавеза, избор магистрата и судија у потпуној или делимичној надлежности властелина) и подлегали су под жупанијску јурисдикцију. Нису смели бити опасани зидинама. Крајем 18. века било је 548 тргова. У току 18. века, на територији Србије тај статус су стекли [[Рума]], [[Зрењанин]] ([[1769]]. године) и [[Апатин]].
Пошто је [[Хрватска]] била саставни део Угарске краљевине, уређење градова које је важило на територији Мађарске, важило је и у Хрватској. Слободни краљевски градови ([[Загреб]], [[Крижевци (Хрватска)|Крижевци]], [[Вараждин]], [[Самобор]], [[Бихаћ]], [[Вуковар]], [[Копривница]], [[Книн]] итд.) на територији Хрватске су учествовали у раду славонских и хрватских сабора. Као и у Мађарској, имали су своје статуте, зидине, оружане снаге и нису подлегали под жупанијску власт. Становништво градова је било измешано и у Угарској и у Хрватској (Немци, Словени, Мађари) а у неким градовима (Загреб, Вуковар) је сваки етницитет био представљен у градском већу.
| |||