Млада Босна — разлика између измена

'''Млада Босна''' је политичко-револуционарни омладински покрет којег је чинило већи број омладинских револуционарних организација из Босне и Херцеговине које су настале почетком двадесетог века. Циљ покрета била је борба против окупације (и потом припајања) провинције [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] од стране [[Аустроугарска|Аустроугарске]], а за њено припајање Србији и другим јужнословенским земљама. Поједини чланови ове организације су сарађивали са члановима организације [[Црна рука]].

Млада Босна је представљала почетком XX вијека (не сасвим конституисану) организацију српске и друге омладине у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини, која је свој основни циљ видјела у борби против окупаторске аустроугарске власти и уједињењу Босне са Србијом, односно уједињењу и ослобођењу српског народа на просторима на којим је [[срби|српски народ]] чинио већину. „Млада Босна“ је заправо био покрет великог броја омладинских револуционарних организација које су ницале једна за другом међу гимназијалцима тог доба у Босни и Херцеговини, а највише у Сарајеву и Мостару. Активност и дјелатност свих тих организација могу се везати за два програма која су следиле све те организације а то су програм [[Владимир Гаћиновић|Владимира Гаћиновића]] са једне и програм [[Димитрије Митриновић|Димитрија Митриновића]] са друге стране. Гаћиновићев програм би се више окарактерисати као „великосрпски,, а Митриновићев као ,,југословенски,, мада су врло слични и у то доба великосрпство и југословенство нису опречне идеје већ надопуњују једна другу. Основа оба програма била је залагање за национално, политичко, социјално и културно ослобођење Срба који су на овим српским етничким просторима представљали већински народ и који су живјели у [[ропство|ропству]] од доласка Турака на ове српске етничке просторе. Посебну активност испољила је послије [[анексиона криза|анексије провинције Босне и Херцеговине]] [[1908]]. године, када су у [[Сарајево|Сарајеву]], [[Мостар]]у, [[Тузла|Тузли]], [[Бања Лука|Бањалуци]], [[Требиње|Требињу]] и другим градовима групе младих свој отпор окупатору изражавале демонстрацијама, спаљивањем аустријских и мађарских [[застава]], растурањем [[летак]]а и [[брошура]]. У својој револуционарности, чланови „Младе Босне“ често су долазили у сукоб и са српском [[чаршија|чаршијом]] у већим српским градовима ове провинције и, нарочито, с хрватским [[шовинизам|шовинистима]]. Млада Босна је преко својих чланова који су учили и студирали у [[Београд]]у одржавала везе и са другим српским националним организацијама у ослобођеној Србији, а посебно за вријеме [[балкански ратови|балканских ратова]] са четничким [[војвода]]ма [[Војислав Танкосић|Танкосићем]] и [[Војин Поповић|Вуком]]. Многи младобосанци били су добровољци у српској војсци Србије.

'''Музеј „Младе Босне"''' је основан за време [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у Сарајеву, на мјесту Сарајевског атентата као спомен на жртве које су за слободу положили "[[Млада Босна#Видовдански хероји|Видовдански хероји]]". Испред музеја се налазила спомен плоча на којој се налазио сљедећи натпис: "''Са овога мјеста 28. јуна [[1914]]. године [[Гаврило Принцип]] својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом''".

[[Млада Босна#Видовдански хероји|Видовдански хероји]] су се ноћ уочи атентата заклели на гробу [[Богдан Жерајић|Богдана Жерајића]], да ће они остварити његово започето дјело. На затворској лименој порцији [[Гаврило Принцип]] је ноктима урезао сљедеће стихове: <ref>Стихови Гаврила Принципа су првобитно одштампани у сарајевском листу „Звоно“ од 8. марта 1919. године. Д. Љубибратић, Гаврило Принцип, Београд (1959). pp. 266.</ref>

{{цитат|Тромо се време вуче,</br />И ничег новог нема,</br />Данас све као јуче,</br />Сутра се исто спрема.</br /></br /></br />Право је рекао Жерајић,</br />тај српски соко сиви:</br />Ко хоће да живи нек мре,</br />ко хоће да мре нек живи!|Гаврило Принцип}}