Википедија

Hesteel Serbia — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 284:
== Фабричке новине ==
Први фабрички лист је покренут 1953. године под називом „Железара”. Излазио је повремено и излазио је до 1. маја 1954. Новине су поново покренуте 28. септембра 1960. под називом „Смедеревска железара“ и излазио је до марта 1972. Након што се исте године Металуршки комбинат Смедерево сјединио са Југометал комбинатом из Београда, настале су новине „Југометал кобинат”, које су излазиле до 15. септембра 1976. Од марта 1983. новине су излазиле од називом „Меткос“ (од Металуршки комбинат Смедерево), затим „Сартид 1913”, док је Ју-ес стил је издавао ({{јез-ен|Steel Monthly}}).{{sfn|Данас|18. 4. 2008}}
 
 
=== Остала предузећа из истог концерна ===
 
Фабрика за производњу профила и профилисаних цеви у [[Алексинац|Алексинцу]] је почела са радом 1976. Имала је производни програм који представља даљу прераду са производне траке у Смедереву, с обзиром да је топла ваљаоница у Смедереву у то време још увек била у изградњи. Око 70% производње био је усмерен на извоз.{{sfn|Сартид Фахоп|2000|p=1}}
 
Када је Смедеревска железара стављена под стечај, Фахоп из Алексинца је наставио са неометаним радом, све до момента доношења политичке одлуке да се и ово предузеће прода. Након што је Економски институт проценио вредност Фахопа, утврђена му је цена од свега два милиона евра, а једини заинтересовани купац је била београдска компанија Металекс, која га је преузела јуна 2003. После мање од три недеље Металекс је препродао Фаркоп за 4 милиона евра словеначком предузећу Алпос д. д. из [[Шентјурн]]а, због чега је Алпос узео кредит, а Фахоп је преименован у Алпос д.о.о. Пошто је купац престао да плаћа пристигле обавезе кредита, Хипо Алпе Адрија банка је фабрику у Алексинцу 2011. ставила под стечај.{{sfn|Маленовић|8. 7. 2012}} Наредне две године није било прозводње, све док се 2014. није нашао нови купац, породично предузеће Атеник комерц из [[Чачак|Чачка]], за 2,5 милиона евра од Хипо банке.
Линија 301 ⟶ 300:
 
До 1999. године Концерн црне металургије је имао потпуно заокружен процес производње. У саставу концерна су се налазиле фабрике на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}}:
* Фабрика поцинкованог лима у [[Вучитрн]]у, која је користила хладно ваљане траке из Смедеревске железаре. Поцинковани лим у таблама и котуровима се продавао у земљи и иностранству.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Косовска поверилачка агенција је 2005. године отворила понуду за њену продају. Фабрику је купила фирма регистрована у Бугарској. Фабрика сада је позната под називом „Ламкос”.
* Фабрика спирално заварених цеви у [[Урошевац|Урошевцу]], која је као материјал користила топло ваљане лимене траке из Смедеревске железаре. Цеви су се добро продавале у иностранству.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Основана је 1971. Производила је челичне шавно заварене цеви, различитих пречника, дебљина зида и врста изолације, који су служили за изградњу водовода, и нафтовода. У фабрици је радило око 600 радника различитих квалификација. Упркос санкцијама фабрикафункционисала је радила до 1999. Оштећена је током бомбардовања. Након окупације, радници српске националности су престали са радом, а 2003. године Косовска поверилачка агенција (КПА) је приватизовала фабрику.
* Фабрика за израду радијатора у [[Гњилане|Гњилану]] - Југотерм, основана 1976. године,{{sfn|КГХ|2007|p=14}} која је користила топло ваљане траке из Смедеревске железаре.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Непосредно пред бомбардовање, фабрика је имала око 700 радника и изграђени су нови погони у [[Жегра|Жегри]] и [[Доња Будрига|Будриг]]и. Након окупације, погон у Гњилану са 85% имовине фабрике се нашао у рукама Албанаца и [[УНМИК]] је започео процес приватизације, без учешћа Срба, који фабрици више нису могли да приђу.{{sfn|Арацки|8. 6. 2003}} Већи део радника, стручњака и руководилаца из фабрике су под претњом оружјем приморани да напусте Гњилане, без могућности да из круга фабрике било шта изнесу.{{sfn|КГХ|2007|p=14}} У [[Општина Мерошина|општини Мерошина]] код [[Ниш]]а 2003. је отворено ново седиште фабрике и у оквиру нове фабрике погон за око 100 радника. Један део радника је дошао са Косова и Метохије и њима је уз фабрику обезбеђен први смештај.{{sfn|КГХ|2007|p=14}} Са радом су наставили и погони у Жегри са 80 и Будриги са 50 радника,{{sfn|Арацки|8. 6. 2003}} који су радили до 2005. године.{{sfn|РТВ Плус|17. 12. 2014}}{{sfn|Пантић|30. 3. 2006}} Проблем са ова два погона је настао због двоструког опорезивања и пореза на додатну вредност, пошто су радијатори ношени са КиМ у Ниш, на дораду, док су новац за кредите из Фонда за развој Републике Србије задржавале косовске банке.{{sfn|Пантић|30. 3. 2006}} Фабрика у Мерошину је 2008. година продата на тендеру приватној фирми МБА „Миљковић”. Главни производ фабрике у Мерошину су и даље челични радијатори, затим пријемници сунчеве енергије и електрична грејна тела.{{sfn|КГХ|2007|p=14}}
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Hesteel_Serbia”