Hesteel Serbia — разлика између измена

8. марта 2002, тадашњи директор САРТИД-а Живомир Новаковић, председник словачке компаније „Ју-ес стил Кошице”, која послује у саставу америчке корпорације „Ју-ес стил”, Џон Гудиш и министар за привреду и приватизацију Александар Влаховић у [[Влада Зорана Ђинђића|Влади Зорана Ђинђића]], и у присуству Зорана Ђинђића, су потписали писмо о намерама и стратешком партнерству, којим је словачка компанија стекла ексклузивно право да пет година управља производњом САРТИД-а и убира добит, а да притом не сноси никакву одговорност за његово евентуално лоше пословање, као и да у случају продаје САРТИД-а некој трећој страни, још седам година управља железаром.{{sfn|Дерикоњић|Милошевић|4. 9. 2012}}

 

 

Суд је именовао вештака и дао налог да се процени имовина дужника. Међутим, [[Економски институт Београд|Економски институт]], независна истраживачка и саветодавна установа посвећена вредностима [[демократија|демократије]] и [[тржиште|тржишне]] [[економија|економије]], на челу са [[Данко Ђунић|Данком Ђунићем]], доставио је процену вредности капитала САРТИД-а у висини од 57,6 милиона долара, која је представљала дисконт новчаних токова, што је знатно испод ликвидационе вредности имовине, која се рачуна у случају стечаја.{{sfn|Јеремић|17. 4. 2016}}

У истом периоду, од марта 2002. до марта 2003. године, осим Ју-ес стила, за куповину САРТИД-а је озбиљно била заинтересована и компанија ЛНМ холдингс, која је упутила више писама тада најодговорнијима у српској влади, обавештавајући је о својој намери да купи смедеревску железару, уложи свој новац у развој и тржиште, знатно повећа извоз, преузме стечајне дугове САРТИД-а и реализује социјални програм за запослене. {{sfn|Дерикоњић|Милошевић|4. 9. 2012}} Ова понуда је игнорисана.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}

 

 

Тако је 31. марта 2003. САРТИД, односно комплетна нова железара, са шест челичана и ваљаоница на 300 хектара и стара железара са три ливнице, фабрика белих лимова у Шапцу, Лука Смедерево од регионалног значаја, слободна царинска зона у Смедереву на површини од 21 хектара, фабрика [[креч]]а у Кучеву, као и низ других некретнина, за 23 милиона долара продат непосредном погодбом,{{sfn|Политика|27. 10. 2012}} без јавног оглашавања, не извршивши претходно неоходне стечајне радње, без тачног утврђивања имовине САРТИД-а, без утврђивања имовине која се предаје купцу и при томе су повериоцу онемогућена права предвиђена Законом о принудном поравнању, стечају и ликвидацији,{{sfn|Јеремић|19. 4. 2016}} а с обзиром на то да се стечајни поступак покреће управо да би се измирила потраживања поверилаца.

14. октобра 2003. у железари је наступио велики штрајк радника, који је трајао до 20. новембра 2003. Штрајкачи су тражили да им се увећају наднице, са 33 динара по сату (0,55 $), који је увела нова управа, односно 26 динара колико је износила пре ње, уз обавезно повећање надница у складу с растом цена на мало, затим решавање статуса 450 радника из старе железаре и тражена је смена новопостављеног генералног директора Томаса Келија. Резултат штрајка је био повећање надница на 47 динара, без обавезе на усклађивање с растом цена на мало, укључење осталих радника железаре у нову компанију, док је Томас Кели остао на истој функцији.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} До 2005. године цена радног сата повећана је на 61 динар на сат, односно мање од 1 $.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}

 

 

Децембра 2004. године извршена је модернизација хладне ваљаонице, уграђен је систем аутоматизације, уместо претходно уграђеног система електронских контрола, што је увећало производњу за око 140.000 тона годишње.{{sfn|Јовичић|2016|p=24}}