Hesteel Serbia — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 302:
 
До 1999. године Концерн црне металургије је имао потпуно заокружен процес производње. У саставу концерна су се налазиле фабрике на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}}:
* Фабрика поцинкованог лима у [[Вучитрн]]у, основана 1980, која је користила хладно ваљане траке из Смедеревске железаре. Поцинковани лим у таблама и котуровима се продавао у земљи и иностранству.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Косовска поверилачка агенција је 2005. године отворила понуду за њену продају. Фабрику је купила фирма регистрована у Бугарској. Фабрика сада је сада позната под називом „Ламкос”.
* Фабрика спирално заварених цеви у [[Урошевац|Урошевцу]], која је као материјал користила топло ваљане лимене траке из Смедеревске железаре. Цеви су се добро продавале у иностранству.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Основана је 1971. Производила је челичне шавно заварене цеви, различитих пречника, дебљина зида и врста изолације, који су служили за изградњу водовода и нафтовода. У фабрици је радило око 600 радника различитих квалификација. Упркос санкцијама функционисала је до 1999. Оштећена је током бомбардовања. Након окупације, радници српске националности су престали са радом, а 2003. године Косовска поверилачка агенција (КПА) је приватизовала фабрику.
* Фабрика за израду радијатора у [[Гњилане|Гњилану]] - Југотерм, основана 1976. године,{{sfn|КГХ|2007|p=14}} је користила топло ваљане траке из Смедеревске железаре.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Непосредно пред бомбардовање, фабрика је имала око 700 радника и изграђени су нови погони у [[Жегра|Жегри]] и [[Доња Будрига|Будриги]]. Након окупације, погон у Гњилану са 85% имовине фабрике се нашао у рукама Албанаца и [[УНМИК]] је започео процес приватизације, без учешћа Срба, који фабрици више нису могли да приђу.{{sfn|Арацки|8. 6. 2003}} Већи део радника, стручњака и руководилаца из фабрике су под претњом оружјем приморани да напусте Гњилане, без могућности да из круга фабрике било шта изнесу.{{sfn|КГХ|2007|p=14}} У [[Општина Мерошина|општини Мерошина]] код [[Ниш]]а 2003. је отворено ново седиште фабрике и у оквиру нове фабрике погон за око 100 радника. Један део радника је дошао са Косова и Метохије и њима је уз фабрику обезбеђен први смештај.{{sfn|КГХ|2007|p=14}} Са радом су наставили и погони у Жегри са 80 и Будриги са 50 радника,{{sfn|Арацки|8. 6. 2003}} који су радили до 2005. године.{{sfn|РТВ Плус|17. 12. 2014}}{{sfn|Пантић|30. 3. 2006}} Проблем са ова два погона је настао због двоструког опорезивања и пореза на додатну вредност, пошто су радијатори ношени са КиМ у Ниш, на дораду, док су новац за кредите из Фонда за развој Републике Србије задржавале косовске банке.{{sfn|Пантић|30. 3. 2006}} Фабрика у Мерошину је 2008. година продата на тендеру приватној фирми МБА „Миљковић”. Главни производ фабрике у Мерошину су и даље челични радијатори, затим пријемници сунчеве енергије и електрична грејна тела.{{sfn|КГХ|2007|p=14}}