* Први персонални рачунар [[МИТС]] [[Алтаир 8800]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] појавио се [[1975]]. године. Пројектовали су га Ед Робертс и Бил Јетес, а био је намењен хобистима. Продавао се углавном преко часописа у деловима, за састављање, мада је постојала могућност куповине и састављеног рачунара. Сматра се да Алтаир покрену револуцију микрорачунара као први комерцијално успешан кућни рачунар.
* [[Стив Џобс]] и [[Стив Вознијак]] такође су се из хобија бавили рачунарима. Они су у Џобсовој гаражи развили рачунар који су назвали Ејпл I који се продавао састављен или у деловима, са упутством за састављање. Године [[1977]]. представљен је нови модел, [[Ејпл II]], који је укључивао тастатуру, напајање и могао да генерише графику у боји; године [[1978]]. уведена је и јединица за дискете уместо магнетних касета. До [[1983]]. године продато је милион ових рачунара, а наредне године још милион. Компанија коју су основали, Ејпл компијутерс, имала је најбржи раст у америчкој историји.
* Након успеха рачунара Ејпл II, и компанија [[ИБМIBM]] се упустила у посао с рачунарима заснованим на микропроцесору и развила сопствени микрорачунар под именом [[IBM PC]]. Рачунар је представљен [[1981.]]. године и убрзо је постао стандард око кога су бројне друге компаније дизајнирале своје рачунаре. Године [[1984.]]. – ИБМIBM представља рачунар „[[IBM PC AT|AT]]" (Advanced Technology), базиран на Интелевом процесору 80286, коме је касније додат и копроцесор 80287. На основу IBM AT у Југославији биће представљен рачунар Лира PC-AT [[1989.]]. године.
* Први микорачунар [[Лола 8]] у Југославији развијен је у ″Иво Лола Рибар″ [[1982.]]. године. Оргинално је дизајниран као индустријски контролер, а нако успеха Галаксије развија се модел 8А који је користио стандарду тастатуру и могао се наћи и по школама. Почетком 1980-их популарни рачунари су британски „ZX 80" и [[Sinclair ZX81|„ZX 81"]] (из [[1981.]]. године) (Clive Sinclair) и амерички [[Комодор 64]] (из [[1982.]]. године). Ови рачунари су имали процесор, меморију и тастатуру. Као излазну јединицу користили су ТВ, за чувње програма касетофон, а програмски језик био је [[Бејзик]]
* Први југословенски кућни рачунари „[[Галаксија (рачунар)|Галаксија]]" конструисао је [[Воја Антонић]] [[1983.]]. године.<ref name="oslobodjenje">{{cite web|last1=Бусулаџић|first1=Ајдин|title=Галаксија: Југословенски компјутер из 80-их који је могао да побиједи запад!|url=https://www.oslobodjenje.ba/o2/tehnologija/galaksija-jugoslovenski-kompjuter-iz-80-ih-koji-je-mogao-da-pobjedi-zapad|website=Ослобођење|accessdate=1. 3. 2018|date=14. 8. 2017}}</ref> Галаксија је постојала у две верзије. Комерцијалну верзију је производио и продавао школама „Завод за учила и наставна средства" у сарадњи са малом радионицом Електроник инжињерингом, док је „уради сам" верзија описана у специјалном издању часописа „Галаксија" под насловом „Рачинари у вашој кући". Први домаћи самосклапајући рачунар је кроз часопис „Галаксија" доживео огромну популарност и стигао у домове преко 8.000 људи.<ref name="oslobodjenje" /> Заснован је на процесору Зилог Z80A, имао је 6 kb меморије, 4kb [[ROM]]-a а на екрану монитора или црно-белог телевизора могао је да испише 32x16 слова и 64x48 тачака. Парирао је рачунару „Sinclair ZX81" из [[1981.]].
