Кућни рачунар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 34:
[[Датотека:CER-10 computer, Tanjug 1963..jpg|мини|десно|150п|ЦЕР 10 [[1963]]. године.]]
[[Датотека:Galaksija home computer.jpg|мини|130px|десно|Галаксија, први југословенски кућни рачунар.]]
[[Датотека:Lira 512 2.jpg|мини|десно|150п|Школски и кућни рачунар [[Лира 512]] ЕИ Ниш (8088, [[Бејзик]], [[MS DOS]]) са [[флопи диск]]ом 3.5" (720Kb) из [[1988]]. године.<ref>[http://retrospec.sgn.net/users/tomcat/yu/magshow.php?auto=&page=10&all=RA_89_02 Нешто старо са шлагом], Воја Гашић, Свет компјутера, 1989.</ref> Првобитна генерација школских „YU" рачунара била је заснована на систему Бејзик. Наредне године избачена је на тржиште напреднија и скупља варијанта Лира PC-AT намењена за привреду и професионалце.]]
* [[CER-10|ЦЕР]] (цифарски електронски рачунар) модел 10 први је дигитални рачунар направљен у [[СФРЈ]]. Његова производња је трајала од [[1956]]. до [[1960]]. године, једним делом у Институту „Винча”, а делом у Институту "Михајло Пупин". То је био први рачунар са електронским цевима, транзисторима и електронским релејима, који су до тада у Европи производили само [[Уједињено Краљевство]], [[Западна Немачка]], [[Француска]] и [[СССР]]. На челу пројекта за израду првог југословенског рачунара налазио се професор др [[Тихомир Алексић]]. Користила га је Савезна влада за обраду статистичких података.
* Први [[микропроцесор]] произвела је фирма [[Интел]] [[1971]]. године и то је био четворобитни процесор са ознаком 4004. Годину дана касније (1972) иста компанија је произвела нови, осмобитни процесор 8008.
* Први персонални рачунар [[МИТС]] [[Алтаир 8800]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] појавио се [[1975]]. године. Пројектовали су га Ед Робертс и Бил Јетес, а био је намењен хобистима. Продавао се углавном преко часописа у деловима, за састављање, мада је постојала могућност куповине и састављеног рачунара. Сматра се да Алтаир покрену револуцију микрорачунара као први комерцијално успешан кућни рачунар.
* [[Стив Џобс]] и [[Стив Вознијак]] такође су се из хобија бавили рачунарима. Они су у Џобсовој гаражи развили рачунар који су назвали Ејпл I који се продавао састављен или у деловима, са упутством за састављање. Године [[1977]]. представљен је нови модел, [[Ејпл II]], који је укључивао тастатуру, напајање и могао да генерише графику у боји; године [[1978]]. уведена је и јединица за дискете уместо магнетних касета. До [[1983]]. године продато је милион ових рачунара, а наредне године још милион. Компанија коју су основали, Ејпл компијутерс, имала је најбржи раст у америчкој историји.
* Након успеха рачунара Ејпл II, и компанија „[[IBM]]” се упустила у посао с рачунарима заснованим на микропроцесору и развила сопствени микрорачунар под именом „[[IBM PC]]”. Рачунар је представљен [[1981]]. године и убрзо је постао стандард око кога су бројне друге компаније дизајнирале своје рачунаре. Године [[1984]]. – IBM представља рачунар „[[IBM PC
* Први микорачунар [[Лола 8]] у Југославији развијен је у Институту ″Иво Лола Рибар″ [[1982]]. године. Оргинално је дизајниран као индустријски контролер, а нако успеха Галаксије развија се модел 8А који је користио стандарду тастатуру и могао се наћи и по школама. Почетком 1980-их популарни рачунари су британски „ZX 80" и [[Sinclair ZX81|„ZX 81"]] (из [[1981]]. године) (Clive Sinclair) и амерички [[Комодор 64]] (из [[1982]]. године). Ови рачунари су имали процесор, меморију и тастатуру. Као излазну јединицу користили су ТВ, за чувње програма касетофон, а програмски језик био је [[Бејзик]]
* Први југословенски кућни рачунари „[[Галаксија (рачунар)|Галаксија]]" конструисао је [[Воја Антонић]] [[1983]]. године.<ref name="oslobodjenje">{{cite web|last1=Бусулаџић|first1=Ајдин|title=Галаксија: Југословенски компјутер из 80-их који је могао да побиједи запад!|url=https://www.oslobodjenje.ba/o2/tehnologija/galaksija-jugoslovenski-kompjuter-iz-80-ih-koji-je-mogao-da-pobjedi-zapad|website=Ослобођење|accessdate=1. 3. 2018|date=14. 8. 2017}}</ref> Галаксија је постојала у две верзије. Комерцијалну верзију је производио и продавао школама „Завод за учила и наставна средства" у сарадњи са малом радионицом Електроник инжињерингом, док је „уради сам" верзија описана у специјалном издању часописа „Галаксија" под насловом „Рачинари у вашој кући". Први домаћи самосклапајући рачунар је кроз часопис „Галаксија" доживео огромну популарност и стигао у домове преко 8.000 људи.<ref name="oslobodjenje" /> Заснован је на процесору Зилог Z80A, имао је 6 kb меморије, 4kb [[ROM]]-a а на екрану монитора или црно-белог телевизора могао је да испише 32x16 слова и 64x48 тачака. Парирао је рачунару „Sinclair ZX81" из [[1981]].
| |||