Тиберије — разлика између измена

| држава_рођења = [[Римска република]]

| датум_смрти = [[16. март]] [[37|37. н. е.]] <small>(77 год.)</small>

| држава_смрти = {{flagicon image|Vexiloid of the Roman Empire.PNG}} [[Римско царство]]

| сахрањен = [[Августов маузолеј]]

| опис_грба =

}}

 

Након периода Августове владавине, који представља прелазно доба с [[република|републике]] на [[монархија|монархију]], почео је период раног [[Римско царство|Римског царства]]. Према одредбама Августовог тестамента, власт је прешла на његовог пасторка Тиберија, који је био искусан војсковођа и дипломата. Он је истицао да према [[Римски сенат|сенату]] наставља политику свог претходника. Једна од првих његових мера било је јачање власти сената. Под Тиберијем су престале да се састају изборне комисије, а избор [[магистрат]]а је прешао на сенат, тако да је сенат постао и изборно и законодавно тело. Прве године Тиберијеве владавине обележене су слогом између сената и цара, али је она затим нарушена. Тиберије није хтео да прима нове титуле, одбио је да назив императора учини делом свога имена, а одбио је да прими и почасну титулу оца домовине. Он се првих година владавине трудио да подвуче своју лојалност према сенату. Али већ 15. године н. е. дато је ново тумачење старом закону о увреди величанства: раније су се по том закону кажњавали они који би увредили величину римског народа тиме што су починили издају, подстицали плебс на побуну или лоше управљали државом, док су се сада за увреду величанства почели најпре оптуживати они који су вређали успомену на Августа, а затим и они који су се замерили самом Тиберију.

 

Тиберије је рођен у Риму, [[16. новембар|16. новембра]] [[42. п. н. е.]] Његов отац био је [[Тиберије Клаудије Нерон]] а мајка [[Ливија Друзила]].

Тиберијев отац био је [[квестор]] у служби Гаја Јулија Цезара<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.02.0132%3Alife%3Dtib.%3Achapter%3D4 Светоније, Тиберије, 4]</ref> али је подржавао Цезарове непријатеље, Оптимате. Након Цезаровог убиства [[44. п. н. е.]], Тиберије Нерон се оженио Ливијом, ћерком Марка Ливија, ватреног републиканца који је учествовао у завери против Цезара.

Тиберије Нерон се ставио на страну Марка Антонија у његовом сукобу против Октавијана, па су он и Ливија морали да побегну из Рима. Већи део раног детињства Тиберије је провео у прогонству, прво на [[Сицилија|Сицилији]], а потом и у Грчкој.<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.02.0132%3Alife%3Dtib.%3Achapter%3D6 Светоније, Тиберије, 6]</ref>

 

 

Исте године, Октавијан се развео од своје супруге, и он и Ливија су се венчали. Ливија је у то време још увек била трудна са другим дететом Тиберија Нерона, а [[38. п. н. е.]] родила је Тиберијевог брата, [[Друз Старији|Друза Старијег]].

[[Датотека:8093 - Roma - Ara Pacis - Livia - Foto Giovanni Dall'Orto - 30-Mar-2008.jpg|мини|200px|лево|Биста Тиберијеве мајке Ливије]]

Мало тога познато је о Тиберијевом детињству. Деветогодишњи Тиберије по први пут се појавио у јавности [[32. п. н. е.]], када је одржао посмртни говор за свог оца.

Приликом тријумфа приређеног у част Августове победе над Марком Антонијем и Клеопатром у [[битка код Акцијума|бици код Акција]] [[29. п. н. е.]], Тиберије и његов брат, Друз, возили су се у Августовим кочијама.

 

Да би се решило ово питање, одабран је низ потенцијалних наследника, а међу њима су се нашли и Тиберије и његов брат, Друз.

Са седамнаест година, [[24. п. н. е.]], Тиберије је отпочео политичку каријеру под Августовим патронатом и изабран је на позицију [[Квестор|квестора]], која је била почетна тачка у политичкој каријери. Тиберије је такође добио право да се кандидује за [[Претор|претора]] и [[Конзул (магистрат)|конзула]] пет година пре старосног доба које је прописивао римски закон.

Тиберијев брат Друз добио је исте положаје.

 

 

После године проведене у преговорима, Тиберије је предводио јаку војску ка Јерменији, највероватније да би успоставио Јерменију као римску клијентску државу и отклонио опасност на римско-парћанској граници.

Август је успешно постигао компромис, римске војне заставе су враћене, а Јерменија је остала неутрална територија и тампон зона између Рима и [[Партијско царство|Партије]].

 

Његов развод од Випсаније био је прекретница у Тиберијевог животу. Његов брак са Јулијом био је веома несрећан и нису имали деце.

Према наводима античких историчара, Тиберије је једном приликом срео Випсанију, пратећи је кући и молећи за опроштај. Убрзо након тога, Тиберије се срео са Августом и осигурано је да се он и Виспанија никад више не сретну.

Август је наставио да даје Тиберију нове почасти и након смрти његовог брата Друза [[9. п. н. е.]] Тиберије је важио за првог кандидата за Августовог наследника.

Тиберију су 12. п. н. е. додељени војни положаји у нестабилним провинцијама Панонији и Германији.

 

=== Повлачење на Родос ===

 

 

Тиберијево уздизање чинило се као привремено решење, док његова два посинка не достигну зрело доба, чиме би Тиберије био скрајнут у страну. Промискуитетност и јавни скандали његове жене, Јулије, још је један од могућих мотива за Тиберијево повлачење. Слично тврди Тацит, који разлоге за Тиберијев одлазак далеко од Рима види у мржњи према Јулији и још увек снажној љубави према првој жени, Випсанији.

 

Пошто је Тиберије био далеко ван Рима, наследство је почивало на двојици Јулијиних синова, Гају и Луцију, који су још увек били веома млади. Међутим, Луције је умро [[2|2. н. е.]] и Август је, могуће на Ливијино инсистирање, дозволио Тиберију повратак у Рим, али само у својству приватног грађанина.

Када је [[4|4. н. е.]] Гај убијен у Јерменији Август није имао другог избора до да се поново окрене Тиберију.

 

 

После тога Германик је предузео походе против [[Германи|Германа]], али је убрзо опозван у Рим, па су походи преко Рајне били обустављени.

По повратку у Рим, [[17|17. н. е.]], Германику је уприличен тријумф, први прави после оног Августовог из 29. п. н. е. када је прослављена победа над Антонијем и Клеопатром.

Иако му је додељена команда над источним провинцијама, као што је својевремено под Августом учињено са Агрипом и самим Тиберијем, Германиков успон представљао је очигледан проблем за Тиберија, који сам никада није уживао сличну популарност нити је располагао Германоковом харизмом. Германик је дакле удаљен из Рима: њему су поверени задаци на Истоку. Тамо је Германик на [[Јерменија|јерменски]] престо довео римског штићеника, регулисао односе између Рима и [[Политичка партија|Партије]], а [[Кападокија|Кападокију]] и [[Комагена|Комагену]] претворио у римске провинције. То је било сасвим у складу с Августовом препоруком да границе царства не треба даље ширити, јер су то већ била зависна краљевства за које је било планирано да у погодном тренутку буду припојене римској држави. Затим је Германик отишао у [[Египат]], а онда се вратио у [[Сирија|Сирију]]. У [[Антиохија|Антиохији]] се 19. н. е. изненада разболео и умро. У Риму се појавила сумња да га је отровао намесник Сирије, Гнеј Калпуније Пизон, по царевом наређењу. После Германикове смрти погоршали су се односи између сената и Тиберија.

[[Датотека:RomaAraPacis_ProcessioneSudParticolare.jpg|мини|350px|лево|Рељеф који приказује царску породицу приликом процесије. ''Олтар мира'' (лат. ''Ara Pacis'')]]

Германикова смрт никада није разјашњена, иако многи верују да је Тиберије имао јак мотив да нареди његово убиство. Пизон и његова породица били су повезани са Тиберијем и дуго су били његове присталице.

 

Огорчени цар провео је последње године у потпуној изолацији. Након Сејановог пада, Тиберије се потпуно повукао а царством је, уместо Тиберијевог активног учешћа у државним питањима, управљано по бирократској инерцији успостављеној још за време Августа. Светоније преноси како је Тиберије постао параноичан, и проводио време жалећи због смрти свог сина.

Током овог периода, догодила се кратка инвазија Парћана на истоку као и повремени упада [[Дачани|Дачана]] и неколико германских племена која су прешла Рајну.

 

Током својих последњих година, Тиберије се није потрудио да јасно одреди свог наследника. Јулијевска грана царске породица скоро је била уништена током Сејанових чистки а Тиберијев син и чланови најближе породице нису били међу живима.

Једина два преостала члана царске породице који би могли наследити Тиберија били су Гај и Тиберијев унук [[Тиберије Гемел]].

Пошто је Тиберије пред смрт напослетку одлучио да Гај отпочне своју политичку каријеру квестуром, било је јасно да је овај важио његовог главног наследника, будући да је Гемел био премлад.

Судећи по Тациту, да је Тиберије умро пре 23. н. е. остао би упамћен као владар за пример.<ref>[http://classics.mit.edu/Tacitus/annals.4.iv.html Тацит, Анали, IV]</ref>

Упркос углавном негативном мишљењу античких историчара о његовом владавини, Тиберије је оставио вишак од 3 милијарди сестерција у државној каси. Тиберије се није упуштао у скупе освајачке походе већ је ојачао царство градећи нове базе и користећи дипломатију и претње уместо оружја. Тиберије је избегавао да се меша у честе размирице римских клијентских држава и њихових владара.

[[Датотека:Rivolta pannonica 9.jpg|мини|десно|300px|Мапа Тиберијевих војних кампања на Балкану.]]

 

Према [[Јеванђеље|јеванђељима]], за време Тиберијеве владавине, [[Исус]] је проповедао и био погубљен по наређењу [[Pontije Pilat|Понтија Пилата]], римског гувернера провинције [[Judeja (provincija)|Јудеје]].

Тиберије је само једном поменут у [[Библија|Библији]], у [[Јеванђеље по Луки|јеванђељу по Луки]]<ref>Лука, 3:1</ref> које говори да је [[Јован Крститељ]] почео да проповеда у петнаестој години Тиберијеве владавине ([[28|28. н. е.]]). Реч "Ћесар" помиње се више пута у јеванђељима али без даљих појашњења. Будући да је већ речено да је Јован Крститељ почео своје проповеди током Тиберијеве владавине, касније коришћење речи "Ћесар" највероватније се односи на Тиберија.

[[Датотека:Archeologico di Firenze, ritratto di Tiberio 02.JPG|мини|лево|240px|Бронзана биста императора Тиберија, Археолошки музеј у [[Фиренца|Фиренци]].]]

 

Као историјска личност, Тиберије је послужио као инспирација у књижевним делима, на филму и телевизији као и видео играма.

Тиберије је један од ликова у роману [[Роберт Грејвс|Роберта Гривса]], ''Ја, Клаудије'', као и у истоименој телевизијској адаптацији [[Би-Би-Си|ББС]]-ја, где је његов лик тумачио [[Џорџ Бејкер]].

[[Џорџ Р. Р. Мартин]], аутор светски популарне серије романа [[Песма леда и ватре]], навео је да је један од главних ликова његовог опуса, [[Станис Баратеон]], делимично инспирисан Тиберијем, и улогом коју је тумачио Џорџ Бејкер.

 

Тиберије је био један од главних ликова у телевизијској драми, ''The Caesars'' из [[1968]].. Тиберије је такође један од ликова у прослављеном филму [[Бен-Хур (филм из 1959)|Бен Хур]].

Тиберије се појављује и у филму ''The Robe'' из [[1953]]., као и у контроверзном филму, ''Калигула'' из 1979. у коме његов лик тумачи славни [[Питер О’Тул|Питер О`Тул]].

 

== Породично стабло ==

{{Породично стабло

|style=font-size: 90%; line-height: 110%;

|border=1

 

{{низ

}}