Шарани (Горњи Милановац) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 152:
Скоро сви домаћини у селу поседују и своје приватно парче шуме, које се у овим крајевима назива „забран”.
У шумама овог краја доминира листопадно дрвеће, а најчешће врсте које се срећу су: храст (граница, [[Цер (дрво)|цер]], [[лужњак]], бјелик), [[Брест (биљка)|брест]] (пољски и брдски), [[буква]], граб, [[јасен]] (бели, црни и горски), [[липа]] (рана и касна), [[клен]], [[бреза]], јасика, топола (бела и канадска), јаблан, [[јова]] (црна и бела), [[врба]] (бела, ракита, жалосна), [[багрем]], [[глог]], [[леска]]. У Шаранима се налазило и најстарије дрво таковског краја, и једно од најстаријих у Србији – велики храст [[запис]], у месту Росуље на имању породице Маркељић. Пречник крошње дрвета био је око 26-27 метара, док је пречник само стабла био преко 2 метра, а старост му је процењена на око 600 година. Овај запис посечен је у
У зимзелено дрвеће овог краја убрајају се црни и [[бели бор]] и [[јела]], којима овде није природно станиште, већ су донети приликом пошумљавања. Могу се наћи на падинама Крвавца, Трештеника, Ковиљаче и делове Рожња. Од зимзелених врста једино црвена и обична [[клека]] овде имају природно станиште. Део садница на падинама околних брда осушио се [[2012]]. године, када је велика суша захватила читаву Србију. У том периоду јавио се и велики број шумских [[пожар]]а, који су на срећу избегли Шаране. Једино је дошло до пожара на Трештенику, проузрокованог од стране радника на коридору 11 који су секли стабла на траси, а затим су грање палили. Пожар је захватио само мањи део брда.
Ред 158:
;Лековито биље
Шарански предео богат је и [[лековите биљке|лековитим биљем]], које се малим делом употребљава у домаћинствима, а још мање за комерцијалне сврхе (продају и стварање прихода). У лековите биљке које расту на овом подручју убрајају се: [[ангелица]], аптовина, [[красуљак|бела рада]], [[бели слез]], [[боквица]], [[босиљак]], [[бршљан]], [[булка]], буника, [[гороцвет]], [[ђурђевак]], [[жалфија]], [[Кукурек (род)|кукурек]], [[мајчина душица]], [[маслачак]], [[Невен (биљка)|невен]], рузмарин, [[хајдучка трава]], [[чичак]], чуваркућа...
==== Фауна ====
Брдско-планински предео села веома је погодан за развој [[лов]]а. Од ловне дивљачи могу се наћи дивљи [[зец]], [[лисица]], [[Црноноги твор|твор]], [[веверица]], [[мала ласица|ласица]], [[јеж]], док су ређе [[Срна|срне]], [[divlja svinja|дивље свиње]], [[Куна|куне]] и [[Видра|видре]]. Некада је у овим крајевима обитавао и [[вук]] (којег су мештани називали „курјак”), али је након Другог светског рата истребљен.
|