Велика московска кнежевина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 70:
== Иван III ==
[[Датотека:Sluzhba gosudaryu.jpg|мини|250п|[[Алексеј Максимов]], „Служба господару“: сцена из живота средњовековне Русије]]
Ширење Велике кнежевине у 14. и 15. веку је пратила унутрашња консолидација. До 15. века владари Велике московске кнежевине сматрали су целу територију Русије својим колективним имањем. Бројни полу-независни кнезови, потомци [[Рјуриковичи|Рјуриковића]] су и даље тражили неке територије, али је [[Иван III Васиљевич|Иван III Велики]] (владао 1462—1505) приморао слабије кнезове да прихвате великог московског кнеза и његове
Велика московска кнежевина је добила пун суверенитет над значајним делом етнички руских земаља до 1480. када се владавина [[Татари|татарске]] Златне хорде званично окончала [[Велико стајање на реви Угри|Великим стајањем на реци Угри]] и до почетка 16. века све те земље су уједињене, укључујући Новгородску републику и [[Велика тверска кнежевина|Велику тверску кнежевину]]. Путем наслеђивања Иван III је успео да загосподари важном [[Рјазањска кнежевина|Рјазањском кнежевином]], а кнезови [[Ростов]]а и [[Јарослављ]]а су се добровољно почтинили Ивану III. Северозападни [[Псковска република|град Псков]] је остао независтан током тог периода, али га је касније освојио Иванов син [[Василиј III Иванович|Василиј III]] (владао 1505—1533).
| |||