Константин XI Палеолог Драгаш — разлика између измена

* Први пут [[1. јул]]а, [[1428]]. Мадленом Токо<ref name=autogenerated6>{{harvnb|Никол|1997|p=23}}</ref>, нећаком [[италија]]нског владара [[Епирска деспотовина|Епира]], која је умрла новембра наредне године.

* Други пут у [[август]]у [[1441]]. године Катарином Гатилузио<ref name=autogenerated17>{{harvnb|Никол|1997|p=33}}</ref>, ћерком [[Ђенова|ђеновљанског]] господара [[Лезбос]]а која је умрла [[1442]].

Када је [[1449]]. године постао цар, било је покушаја да се ожени и по трећи пут принцезама из [[Краљевство Грузија|Грузије]], [[Трапезунтско царство|Трапезунта]] и [[Српска деспотовина|Србије]] ([[Мара Бранковић]]), али су сви ти покушаји пали у воду{{Напомена|После дугих преговора, уговорен је брак са једном грузијском принцезом ([[1451]]), али он, због Константинове погибије, никад није реализован (Никол (1997). стр. 62).}}. Он највероватније није имао деце јер, иако неки извори наводе да је имао сина или ћерка{{sfn|Никол|1997|p=115}}, већина историчара се слаже да није оставио потомство<ref name="ODB" /><ref>Никол, н. д.</ref>.

 

 

Промена управе у Патрасу узнемирила је Османлије и [[Млетачка република|Млечане]], али је Константин преко Сфранцеса успео да [[Дипломатија|дипломатским]] путем отклони опасност по своје поседе. Надбискуп Малатеста се у међувремену вратио у регион са [[Каталонија|каталонским]] најамницима, али је Константин од њих за 6.000 златника откупио град, отклонивши и ту опасност по своје поседе. Током новембра 1429. године његова прва супруга ''Мадлена'' односно ''Теодора'' (како је било њено [[Православље|православно]] име) Токо је умрла а он постао удовац. После преузимања потпуне контроле над Патрасом у јулу [[1430]]. године, када се предала и посада из цитаделе, наредио је да се поруши [[тврђава|утврђење]] у Кларенци да га не би заузели [[гусари]], пошто није имао довољно снага да држи и то утврђење. Успеси византијских деспота на Пелопонезу покренули су Османлије које се у [[пролеће]] [[1431]]. године спуштају на југ и разарају [[бедем Хексамилеон|бедем на коринтском земљоузу]] тзв. ''Хексамилеон''{{sfn|Никол|1997|p=28}}, да би обезбедили лакши пролаз на Пелопонез.

[[Датотека:Constantine Palaiologos.jpg|мини|десно|300п|Константин Драгаш, слика из [[19. век]]а]]

Тома и Константин су [[1432]]. године заменили своје поседе у склопу Морејске деспотовине са чиме су се сложили и цар Јован и врховни деспот Теодор II. Међутим ускоро је дошло до пораста нетрпељивости између Константина и Теодора, због чега је Јован у [[август]]у [[1435]]. године позвао Константина у [[Константинопољ|Цариград]], а у марту наредне године им се придружио и Теодор. Током овог периода Јован није успео да разреши њихове несугласице и они су се вратили на Пелопонез, а све је деловало као да њихове размирице само [[рат]] може да разреши. Цар је после тога пробао да преко својих посланика спречи сукоб и то му је пошло за руком тек са трећом мисијом коју је предводио [[Григорије Мамас]] (1443—1450), будући васељенски патријарх (''Григорије III''). Ситуација је разрешена тиме што се Константин вратио у Цариград, док су Теодор и Тома остали деспоти на Пелопонезу. Не зна се са сигурношћу који су били тачни разлози њихових сукоба, али је извесно да је у питању била како превласт на самом Пелопонезу, тако и питање ко ће бити нови византијски цар, пошто Јован VIII из своја три брака није имао потомака. Иако је по праву Теодор био испред Константина, стицао се утисак да је млађи брат ипак ближи престолу<ref name=autogenerated8>{{harvnb|Никол|1997|p=29}}</ref>, јер је имао веће Јованово поверење<ref name=autogenerated13>{{harvnb|Никол|1997|p=51}}</ref>.

| archiveurl =

| archivedate =

Мурат је после тога поделио војску на два дела:

# део је кренуо право на [[Мистра|Мистру]], под вођством [[Турахан (бег)|Турахан бега]]

 

Константин и Тома су после тога морали да обнове вазалне обавезе према султану, да се обавежу на плаћање годишњег данка и на то да више неће обнављати Хексамилеон. Током овог периода, поново се појавила прича о потреби да се Константин ожени по трећи пут, јер од шесторице синова [[Манојло II Палеолог|Манојла II]], само је Тома имао мушких потомака ([[Манојло Томин Палеолог|Манојла]] и [[Андрија Томин Палеолог|Андрију]]). Постоје индиције да је било покушаја да се он ожени неком западном принцезом, али је извесно да је он у [[август]]у [[1447]]. године послао [[Георгије Сфранцес|Георгија Сфранцеса]] на [[исток]] да му потражи супругу међу принцезама [[Трапезунтско царство|Трапезунтског царства]] и [[краљевство Грузија|краљевине Грузије]]<ref name=autogenerated13 />.

[[Датотека:Despotate of Morea 1450.svg|350п|лево|мини|<span style="color:purple;">Морејска деспотовина</span> са Мистром ([[1450]])]]

Његов старији брат и некадашњи морејски деспот [[Теодор II Палеолог|Теодор (II)]], умро је у јуну [[1448]]. године у [[Селимврија|Селимврији]], а [[31. октобар]] исте године умро је и византијски цар [[Јован VIII Палеолог|Јован VIII]]. Вест о царевој смрти, отворила је и питање његовог наследника, иако је он јасно одредио Константина за то место, постојала је могућност да власт припадне неком од његове млађе браће [[Димитрије Палеолог|Димитрију]] или Томи. Већ [[13. новембар|13. новембра]] је у [[Цариград]] стигао Тома, а мало после њега и Димитрије је стигао из Селимврије. Тома као претендент није био велика опасност по Константина, али је зато Димитрије, који је због одбацивања [[Фирентинска унија|Фирентинске уније]] имао како подршку дела народа{{sfn|Никол|1997|p=52}}, тако и османског султана који му је већ раније давао трупе да покуша да преузме власт.

 

Следећа брига новог цара био је његов трећи [[брак]] и обезбеђивање директног наследника ''Царству''. Поред [[Георгије Сфранцес|Сфранцеса]] који у [[Октобар|октобру]] [[1449]]. године поново кренуо на [[исток]], он је још у фебруару исте године из [[Мистра|Мистре]] послао [[Манојло Дисипат|Манојла Дисипата]] [[Алфонсо V од Арагона|Алфонсу V]] у покушају да се ожени ћерком [[Краљ Португала|португалског краља]] који је био Алфонсов [[нећак]]. После смрти [[Мурат II|Мурата II]] [[1451]]. године Сфранцес је покушао да за Константина испроси његову бившу султанију [[Мара Бранковић|Мару Бранковић]] која је имала велики утицај на свог посинка и новог султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]] (1451—1481), али су ти планови пали у воду, пошто се она обавезала да ће, ако се икада ослободи неверника, посветити свој живот [[Бог]]у и неће се поново удавати. Пошто је тај покушај пао у воду, као и преговори са Алфонсом V, Сфранцес се [[14. септембар|14. септембра]] 1451. године вратио у Цариград са изаслаником [[Краљ Грузије|грузијског краља]] са којиме је постигнут договор о склапању брака између Константина и грузијске принцезе{{sfn|Никол|1997|p=62}}.

[[Датотека:Eastern Mediterranean 1450-sr.svg|мини|десно|400п|<span style="color:purple;">Византијско царство</span> ([[1450]])]]

Паралелно са покушајима да се ожени по трећи пут, Константин је наставио са својом политиком између истока и запада, одржавајући што је могуће боље односе и са једнима и другима, надајући се да ће на тај начин извући најбоље за ''Царство''. Годину дана након његовог доласка у престоницу [[23. март]]а [[1450]]. године умрла је његова мајка [[Јелена Драгаш|Јелена]], која је, иако је више од једне [[десетлеће|деценије]] била [[монаштво|монахиња]] ''Ипомонија'', активно учествовала у власти. Празна царска благајна га је приморала да распише нове намете не би ли дошао до средстава за регрутовање војске и какву такву обнову [[Цариградски бедеми|Цариградских бедема]]. Због тога му је у [[август]]у 1450. године стигла млетачка делегација из [[Венеција|Венеције]], која је протестовала због тога и претила да ће њени трговци напустити град и населити се у насељима која су контролисале Османлије. Опасност од оваквог чина се повећала после смрти Мурата II и доласка Мехмеда II на власт, са којим су [[Млетачка република|Млечани]] одмах склопили уговор. Константин је након тога покушао да узнемири Млечане преговорима са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]], нудећи јој део града за њене трговце са [[Порез|пореским]] олакшицама, што је потврдио у јуну исте године{{sfn|Никол|1997|p=66}}. Он је још као деспот у Мореји покушао да на овај начин добије неке уступке од Млечана, када је преговарао са Дубровчанима, али тада није са њима склопио споразум{{sfn|Никол|1997|p=27}}.

== Породично стабло ==

{{Породично стабло

|style=font-size: 90%; line-height: 110%;

|border=1

 

== Референце ==

 

== Литература ==

{{низ

| пре = Владавина [[Манојло II Палеолог|Манојла II Палеолога]]<br />са [[Јован VIII Палеолог|Јованом VIII Палеологом]]

| после = Владавина Манојла II Палеолога<br />са Јованом VIII Палеологом

}}