Јерменска црква у Новом Саду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 6:
 
== Историја ==
{{Главни чланак|Јермени у Србији}}
Све до краја 17. века, јерменске заједнице на подручју данашње Србије традиционално су припадале ''миафизитској'' [[Јерменска апостолска црква|Јерменској апостолској цркви]], чија се најзначајнија парохија на овим просторима налазила у Београду[[Београд]]у. Међутим, током потоњих аустријско-турских ратова јерменска заједница се суочила са истим невољама које су у то време задесиле и православне Србе, услед чега је дошло до осипања и расељавања, на шта се потом надовезала и кампања [[преверавање|преверавања]] у областима које су потпале под хабзбуршку власт, тако да је знатан део Јермена напустио своју традиционалну веру и прешао у [[Јерменска католичка црква|Јерменску католичку цркву]].{{sfn|Храбак|1998|p=21-51}}
 
Након аустријског пораза у рату са Турцима 1739. године, католици Јермени нису хтели да остану у Београду. Јермени су у Петроварадински Шанац дошли из [[Београд]]а [[1739]]. године предвођени својим свештеником Јаковом Ерзерумским (тј. из Ерзерума) који је понео богослужбене утвари.<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref> Јаков је претходно био калуђер јерменског манастира у Млецима, и у Новом Саду је остао до 1744. године, када се вратио у свој манастир. Док је био у Новом Саду становао је код католичког свештеника, а и службу је вршио у католичкој цркви.<ref>Душан Поповић: "Београд пре 200 година", Београд 1935. године</ref>