Матија Корвин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 212:
Хрватска је и 1470. године страдала од турских упада, због чега је био смењен неспособни бан Јанош Туз и на његово место је именован Блаж Мађар, који се у повељи 5. децембра 1470. назива ''баном краљевина Босне, Далмације, Хрватске и Славоније''. По краљевом налогу нови бан је затворио старог, због саучешћа у једној завери, али га је касније ослободио. Јанош Туз је остатак живота провео у Медведграду код Загреба.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}
Још тежа за југозападну Угарску била је 1471. година. Месеца маја Турци су продрли у Далмацију до зидина Сплита, Задра и Шибеника, опљачкавши и дубровачко подручје.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}} Почетком априла провалио је Иса-бег у Крањску, харајући све до Љубљане и Крања, зашавши и у Штајерску све до Цеља, том приликом заробивши 30.000 људи.{{sfn|Хорват|1924|p=294}} Већ у лето кренула је нова турска офанзива предвођена новим босанским намесником Ајаз-бегом, која је, проваливши преко Хрватске, прегазила Истру и један део Крањске, допревши до Удина и Љубљане. У међувремену, друга турска војска је оперисала у Срему.{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}} У августу турске чете зу пљачкале околину Загреба, а у новембру су преко Краса, провалили све до Горице.{{sfn|Хорват|1924|p=294}} У септембру 1471. под њихову власт је пао Почитељ на Неретви, самим тим читава област између Неретве и Цетине, изузев самог приморја.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=347}}
Током ових турских упада, Матија је именовао и другог бана Дамјана Хорвата од Литве, али ни он ни Блаж Мађар нису много учинили за одбрану од Турака. Уз то, у Хрватској се водио прави грађански рат међу племством; најмоћнији кнезови Франкопани, поцепани у више међусобно завађених огранака, водили су прави рат против крбавских кнезова Курјаковића. Ови ратови слабели су одбрамбену моћ југозападног Угарског краљевства.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}
Ред 219:
Године 1471. у Угарској је скована завера, која је имала за циљ да Матију лиши престола и да на њега доведе пољског краља Казимира.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} Завери је приступио Јан Витез, тада острогонски надбискуп, затим бискупи: Јан Чесмички и Освалд Туз, бан Блаж Мађар и већина угарског племства.{{sfn|Хорват|1924|p=294}} Међутим, завера је посебно добила на снази кад јој се прикључио Никола Илочки, који је важио као један од најутицајнијих и најбогатијих магната краљевства.{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}} Матија, који је о тој завери сазнао на ратишту у Бохемији, пожурио да је предупреди, док није добила исувише опасне размере.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} Наиме, он је Илочком понудио босанску ''круну'', за којом је он одавно жудео.{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}}
У септембру је сазван државни сабор у Будиму, који је примио ту понуду.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}} Том приликом је Илочки, до тада ''вечни кнез'' Теочака и мачвански бан, добио на управу и хрватску и славонску бановину, као и градове вранског приората.{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}} Задовољивши се том високом чашћу Илочки се издвојио из опозиције и постао је један од стубова Матијине власти.{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} Тада се Матија измирио са већином црквених и световних великодостојника. Дана 18. септембра 1471. године, потврдио је 31 закључак тог сабора, обећавши: да ће сваке године сазивати сабор, титулу жупана делити само племићима, да ће за заповеднике гарнизона постављати само заслужне домаће људе, да ниједном племићу неће одузимати поседе без судске пресуде, да нико неће бити осуђиван без пристанка бискупа и великаша и, на крају, да краљевска војска неће чинити неправде према према црквеним и световиним великодостојницима. Иако се измирио са властелом и црквом, још у век је било бунтовника, који су сурово прогањани током неколико наредних година. Кад је Казимир, у октобру 1471. године, провалио у северну Угарску, за његову акцију је већ било касно и његове трупе су лако потиснуте и поражене.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}
=== Краљ Никола Илочки ===
Никола Илочки је добио више титулу него власт.
Од првог дана од свог именовања, Илочки је морао да се бори са сталним турским упадима. У мају 1472. Турци су опет провалили преко Хрватске у Крањску и Штајерску, похаравши околину Птуја и Марибора, а при повратку и поседе кнезова Франкопана. У септембру 12.000 Турака је преко Хрватске и Крањске упало чак у Фурланију. Престрављени Млечани су узалуд покушавали да измире Франкопане, Курјаковиће и Зринске и да утичу на њих да склопе савез против Турака. Два месеца касније Турци су опет упали у Хрватску, одакле су продрли до Истре и Горице.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}
У међувремену, Никола Илочки је почео да показује већу активност. 14. октобра 1472. он је у једној својој повељи, издатој Дубровачкој републици, наводио да му је главна брига
''одбрана вере католичке и католичкога народа'', због које је и примио нове дужности, а не због тога што је био жељан високих положаја.{{sfn|Ћоровић|1933|p=277-278}} Због оваквог навода, нови краљ је у Босни наишао на подељен пријем и на неповерење дела становништва, вероватно се стога није ни мешао у њену политику, тим пре што му ни краљ Матија, због рата са Чесима и Пољацима, није могао дати стварне помоћи. Илочки је покушавао да преко свога повереника, Петра Зрињског, придобије Млечане за заједнички рад, али су његове понуде примљене са много уздржавања.{{sfn|Ћоровић|1933|p=278}}
== Брак и породица ==
| |||