Краљ Матија убрзо је напустио борбу за ослобађање Босне од турске власти, пребацивши ратне операције на север, у Бохемију. Папа Павле II је 23. децембра 1466. године екскомуницирао бохемијског краља Јиржија Подјебрадског као заштитника, такозваних ''калежњака'' {{напомена|ПрипадникПрипадници умереног дела хуситског покрета.}}. Цар Фридрих био је позван да Подјебрадског збаци са престола, али он, због неких других проблема, то није могао учинити. Почетком 1468. цар је замолио Матију за помоћ, обећавши му да ће се, ако се он одазове, одрећи титуле угарског краља и да ће финансирати његов рат. Пошто га, од смрти супруге нису повезивале родбинске везе са чешким двором, Матија је 31. марта 1468. објавио рат Подјебрадском. Корвин је у овом рату имао успеха, успевши да својој земљи припоји Моравску, Шлезију и Лужицу, а, 3. маја 1469. године, уз њега пристали католички бохемијски великаши изабрали су га за краља Бохемије. Јиржи Подјебрадски умро је 22. марта 1471. године, нашта су ''калежњаци'' 27. маја 1471. за бохемијског краља изабрали пољског краљевића Владислава, који је наставио борбу с Матијом.{{sfn|Хорват|1924|p=292}}
