Међународно јавно право — разлика између измена

# Општа правна начела призната од стране просвећених народа.

 

# Судске одлуке;

# Мишљења најистакнутијих правника.

Под субјектима међународног јавног права подразумевамо државе, међународне организације и остале јединке од међународног интереса.

 

Државе представљају изворне (оригинерне) субјекте међународног јавног права. У погледу одређивања појма државе, међународно право се служи формалном дефиницијом државе. У том смислу, држава се у међународном праву схвата као ентитет који поседују атрибут постојаног становништва, утврђене територије, и суверене власти. Ови атрибути државе су дефинисати Конвенцијом о правима и дужностима држава из Монтевидеа.<ref>{{Cite web|url=http://www.jus.uio.no/english/services/library/treaties/01/1-02/rights-duties-states.xml|title=Montevideo Convention on the Rights and Duties of States - The Faculty of Law|website=www.jus.uio.no|language=en|access-date=2018-03-07}}</ref> '''Постојаност становништва''' подразумева да на територији једне државе постоји одређени број лица која у њој бораве са намером трајног настањивања. У том смислу, номадска племена не би испуњавања услов постојаности. Питање држављанства се такође не поставља, што значи да није од утицаја уколико на територији једне државе има више странаца него домаћих држављана. '''Утврђеност територије''' подразумева да се простор једне државе може јасно разграничити у односу према осталим држава. То се постиже повлачењем граница између држава. '''Суверена власт''' представља последњи, али и најкарактеристичнији атрибут државе. Сувереност, као атрибут државне власти, подразумева да у једној држави не постоји ниједна друга власт која би могла да јој парира, тј. да конкурише њеном монополу над физичком принудом (унутрашњи суверенитет), као и да државна власт може доносити одлуке самостално, тј. да је управљање независно од других држава (спољашњи суверенитет).

 

Међународне организације су изведени (деривативни) субјекти међународног права. Конкретније речено, изведеност, као обележје субјективитета међународних организација, подразумева да је њихов настанак и постојање везано за вољу држава - као изворних субјеката међународног права. Међународне организације се оснивају путем међународних уговора који врше функцију њихових уставних актата. Једна од најпознатијих и најзначајнијих међународних организација јесте Организација Уједињених Нација са седиштем у Њујорку. Уједињене Нације представљају замену за некадашње Друштво народа.