Масада — разлика између измена

Литице на источној страни Масаде су скоро 450 -{m}- високе и спуштају се ка [[Мртво море|Мртвом мору]], док су литице на западу високе око 100 -{m}-; природни прилаз врху литице је веома тежак. Врх платоа је раван и [[ромб]]оидног је облика, димензија апроксимативно 600 х 300 -{m}-. Око врха платоа био је подигнут [[казамат]]ски бедем дугачак 1.400 -{m}- и дебео 4 -{m}- са многим [[кула]]ма. Сама тврђава имала је бројна [[складиште|складишта]], [[цистера|цистерне]] за скупљање [[кишница|кишнице]], [[барака|бараке]], [[палата|палате]] и оружарницу. До утврђених капија града водила су три кривудава путића. Тачна географска локација тврђаве је '''31°19′N 35°21′E'''.

Тачан положај Масаде установљен је [[1842]]. год. док су у периоду од [[1963]]-[[1965]]. год. на њему обављена обимна ископавања која је предводио израелски археолог [[Јигел Јадин]]. Посетиоцима тврђаве, који не желе да се до ње попну кривудавим путићем који је обновљен на источној страни планине, на располагању стоје две жичаре. Римска прилазна рампа још увек постоји на западој страни планине и преко ње се може доћи до тврђаве. Многе древне грађевине су рестауриране као и зидне слике у две [[Ирод]]ове палате и у Римском купатилу које је саградио. Такође су рестауриране и синагога и куће јеврејских побуњеника. Данас се могу видети и остаци римског зида, високог око 1 -{m}- подигнутог око тврђаве као и једанест римских касарни. Цистерна за воду, која се налази на 2/3 успона уз литицу добија воду из оближњег [[вади]]ја помоћу сложеног водоводног система што објашњава како су се побуњеници тако дуго снабдевали водом. Масада је[[ 2001]]. год. уврштена у [[Светска баштина|Светску баштину]] од стране [[УНЕСКО]].